ХИРУРГ БЈЕКОВИЋ „Постали смо опчињени короном, све је корона. Људи морају имати приступ лијечењу, јер умиру и од мноштва других болести“

JP Putevi Brcko

Не смијемо ни у једном тренутку заборавити да људи могу обољети од низа других здравствених проблема због којих у суштини и умиру. Ми те људе морамо примити. Успостављање дијагнозе телефоном не смијемо дозволити, то никога не штити.

Стање у здравству, одговор на пандемију корона вируса, плате, стимулације и одласци медицинских радника само су неке од тема којих смо се дотакли разговору са хирургом Гораном Бјековићем из Болнице у Зворнику и чланом Главног одбора Струковног синдиката доктора медицине РС.

Коментаришући на самом почетку разговора за Буку почетак исплате 1.000 КМ свим здравственим радницима, Бјековић каже да му и даље нису познати критерији по којима се одређује ко ће добити ту једнократну помоћ.

– Став Струковног сндиката доктора медицине је јасан- ако се заиста жели помоћи здравственим радницима, треба усвојити Закон о платама, чиме ће бити ријешени сви проблеми са здравственим радницима. Ми смо тиме поручили шта је рјешење на којем већ годинама инсистирамо. Питање је и по којим критеријима ће се одредити ко треба да добије ову помоћ, те ко ће уопште одређивати ко је шта радио, колико је радио и када. Ево, ја сам, примјерице, радио сваки дан, али се то водило као нерађени дани (компензација) и тада нисам требао бити на послу, а јесам. Сада не знам да ли ћу добити тих 1.000 КМ. Како ће одредити то, поготову ако одреде да ја тај новац не добијем, а добије, рецимо, административац који је радио.  Стога смо се и огласили саопштењем да буде јасан наш став, али нисмо хтјели дизати неке тензије, јер врло добро знамо колико једној спремачици значи добити 1.000 КМ.

Надаље, Закон о раду који имамо говори да људи који су изложени заразним материјалима имају стимулацију на плату. То каже закон, а не ја. Самим тим, микробиолози, патолози,  медицински радници који су изложени зрачењу, и други низ ствари које су побројане, имају проценат на плату. Ми то нисмо добили никада у задњих 10 година.

Споменули сте Закон о платама на коме сте радили са представницима институција, спомињали су се прошле године и протести. У каквом је стању медицинске раднике затекла пандемија вируса корона?

Ми смо у септембру прошле године имали преговоре и договоре у којима је премијер РС Радован Вишковић рјешењем и закључком Владе РС, које је он лично потписао, наложио Министарству здравља и социјалне заштите РС, те синдикатима, да направе пресјек Закона о платама до децембра прошле године, што смо ми практично и направили. Морам истаћи да је министар Шеранић са нама доста солидно сарађивао и да је он сам заинтересован за рјешење овог  проблема, тако да је све остало на томе да Влада одобри пролазак тог Закона у скупштинску процедуру. Стицајем околности, дошло је до ове ситуације са корона вирусом и све је стопирано. Међутим, ни прије тога ја нисам имао неки оптимистични став да ће Влада пристати да испоштује оно што су сами предложили, између осталог, рецимо, да медицинска сестра која је завршила средњу медицинску школу и положила стручни испит има око 1.000 КМ плату.  Морам признати да смо заједно са синдикатом сестара и техничара имали идеју да организујемо и протесте.

Све је стопирала појава новог вируса, а како иначе оцјењујете нашу реакцију на пандемију?

Ту је ситуација доста шаролика. У почетку се прилично опуштено ишло без заштитне опреме, без јасних протокола, а примарна медицинска заштита и породична медицина, које су филтер када је ријеч о случајевима заразе корона вирусом, били су, а и сада су први на удару, без адекватне заштите. И данас они нису претјерано заштићени, имају само маске и рукавице, нисам никога видио са визиром. Скафандере и сличну заштитну опрему имају само људи који раде са особама зараженим корона вирусом и они су тзв. ебола скафандери и у њима је прилично отежан рад.

Имали смо доста среће, јер да нас је ебола захватила, то би десетковало све, али на нашу срећу корона опрашта грешке, а у овом времену се показало и како су поједине установе успјеле самоорганизацијом надвладати ситуацију. Навешћу примјер Градишке, гдје су се доктори доста добро самоорганизовали, заједно са техничарима, јер су знали да чувајући себе и једни друге чувају и народ. Та упутства нису дошла од руководства, дошла су спонтано од медицинских радника.

Не заборавите, такође, да је у свему и додатно отежавајућа околност то што на челу низа здравствених установа сједе људе који се не баве медицином. Ево примјер Рибника, гдје имамо два смртна случаја и доктора који је једва преживио. Знате ли да пољопривредни инжењер води Дом здравља и он сигурно мало тога зна о здравству. Генерално, гдје год није било приступа струке и добре организације, имали смо проблем. Али морам истаћи да смо имали доста среће са министром Шеранићем, који је добро урадио дио посла у његовом домену, он је давао и низ смјерница болници Зворник, које нису испоштоване, па нам се то обило о главу у једном моменту. Болница је била потпуно отворена, улазио је ко је хтио, па је примљен пацијент са короном и лежао је на интерном одјељењу. На сву срећу, није се десило ништа спектакуларно, осим што нам тренутно не ради интерно одјељење, а да се правовремено дјеловало по упутствима, то се, увјерен сам, не би десило.

Пуно се протеклих година говорило о одласку медицинских радника, преквалификантима, недостатку опреме...

Једно је сигурно, ми немамо пуно медицинског кадра и ово што имамо морамо сачувати. Ако њих изгубимо, нећемо имати ништа, ни здравства, ни људи, јер неће имати ко да их лијечи. Овај епидемија је можда најбоље показала колики је значај доктора и медицинских сестара, шта они значе за државу, друштво. Ово што ми радимо не може радити нико други, а дошли смо у ситуацију да више не можете ни мотивисати младе да се баве медицинским гранама, попут хирургије, ортопедије, урологије, јер виде да се то не исплати – даш много себе, године школовања и на крају, када се све сабере, немаш ни поштену плату, нити те ко цијени. Сада се видјело и да на респиратору мора радити обучена медицинска сестра – а то значи сестра која је завршила редовну медицинску школу, и која иза себе има  године радног искуства и при томе обуку у руковању респиратором. Респираторима руководе анестезиолози, а сви знамо да ми немамо довољно анестезиолога у РС. Добар дио тих неквалификованих се сада склања, а њихов посао обављају специјализанти. Али био је проблем дати плату медицинским радницима и зауставити њихов одлазак. Улагало се у зграде, информационе системе, новац се трошио на свашта протеклих година, па највећа корупција у здравству нису чоколаде или плетене чарапе које се дају доктору или сестри, већ тендери, јавне набавке, па видите и сада те велике болнице, шта ће нам и оне и те медицинске сестре које су преквалификанти.

Знате ли да Сарајево и Тузла имају већи број доктора него Република Српска? Донедавно је у Зворнику на 100.000 људи био један ортопед, сада нас имају двојица. У Сарајеву имате 400 000 становника и 30 ортопеда запослених у двије велике болнице. А здравствени радници су у односу на своје колеге у Федерацију БиХ више него дупло мање плаћени. То је тај однос према здравству.

Да ли доста медицинских радника у ово вријеме користи боловање? У Федерацији се о томе увелико прича, код нас не?

Сигурно је да има, али не у том обиму. У Федерацији имате ситуацију да немају заштитне опреме, ја сам тамо у контакту са Синдикатом доктора Федерације БиХ, гдје су ми рекли да је око 80 000 КМ од стране Синдиката уложено у опрему, платили су фирму да им се направе скафандери које су назвали Цовид скафандери и који коштају око 50 КМ плус ПДВ, онда маске, рукавице, визире… Све је то добрим дијелом обезбиједио Синдикат, а не Влада или кантон. Федерација је јако неспремно дочекала цијелу ову ситуацију са пандемијом и онда људи почињу да повлаче кочницу. Онда, ту су и тестови које имамо и који нису баш исправни, те је доста људи проглашено зараженима, иако то није случај и обрнуто – буду проглашени здравима, па се касније испостави да су заражени. Најбољи примјер је наш преминули колега епидемиолог из Сарајева др Пашагић, гдје је тек посљедњи рађени тест показао да је заражен, а претходна 2-3 нису.

Када већ спомињете др Пашагића, овај случај је јавност дигао на ноге, јер се испоставило да доктора нико није хтио прегледати, да једноставно није имао приступ здравственој установи?

Пазите, ми смо сада постали опчињени короном, све је корона. Људи који су сада умрли и у Италији и у Шпанији, требамо се мало запитати од чега су умрли, да ли су вршене обдукције, јер једини сигуран начин да се то тврди јесте обдукција, а она се, колико видим, не ради у  Сарајеву и патолози у Сарајеву су апсолутно у праву што су због недостатка заштитне опреме одбили да раде обдукције и страшно је што им један министар безбједности говори да су дезертери  и кукавице, а да им није обезбијеђена заштитна опрема.
За смрт колеге Пашагића није криво здравство, већ систем здравства. Није се смјело догодити да човјек који је болестан не буде прегледан. Јер не смијемо ни у једном тренутку заборавити да људи могу обољети од низа других здравствених проблема због којих у суштини људи и умиру. Ми те људе морамо примити. Успостављање дијагнозе телефоном не смијемо дозволити, то никога не штити. Јер ми ни у једном тренутку не смијемо заборавити да су људи умирали, да и даље умиру и да ће умирати  од мноштва болести. Имам осјећај да тек са појавом овог вируса људи почињу бити свјесни да се умире у болницама. Само 300 000 људи годишње умре од грипа. Нико поводом тога ништа посебно не предузима, да не причам о епидемији болести  – трауматизма, срчаних болести, карцином, нико не прича о дјеци на онкологији у Бањалуци, да виде колико их тамо лежи, од тога памет стаје. Зато сваки пацијент, уколико осјећа тегобе, мора бити прегледан, није све корона.

Вјерујете ли на крају да има наде за здравствени систем у нашој земљи, за здравствене раднике, па самим тим и за све нас?

Људи се овдје прије свега морају освијестити и ставити ствари на право мјесто, а потом на здраву основу.  Нови закон о платама који ми као Синдикат гурамо, јесте начин да имамо здрав зравствени систем, иначе ће све пропасти, то потписујем. Предсједник Србије је повећао плату здравственим радницима, чиме је отворена прилика за нови егзодус медицинских радника из пограничних области у Србију. Бугарска и Румунија су се такође одлучиле за дизање плата. Вјерујем и да ће Европа у времену које долази још више олакшати запошљавање медицинског кадра са ових простора. Времена је мало и надам се да га власти неће пропустити, да су из ове епидемије схватили шта је свима нама овдје приоритет.

Извор: бука

MD MONTEL