ПАНДЕМИЈСКО ОТВАРАЊЕ КАФИЋА

JP Putevi Brcko

Причао ми деда да је у време велике пандемије вируса корона дошао и тај моменат када је  човечанство доживело поновно отварања кафића. Стручњаци, те давне 2020. године, нису били за то јер су се прибојавали да би масовно отварање кафића могло да повуче велики цуг – промају у угоститељској делатности те су у сарадњи са Светским кризним штабом тада донели препоруке грађанима како би што безбедније дочекали тај први талас.

Кључне препоруке су се односиле на рад кафића у првој недељи отварања. Дисциплина одласка у кафиће морала је бити максимално одговорна код сваког појединца, иначе, систем рада кафића је могао у првом таласу да доживи колапс. Стога је од грађана тражено апсолутно придржавање свих донешених мера предострожности.

Уколико се грађани не би придржавали свих препорука у првој недељи, наши хероји конобари могли су да претрпе огромну штету приликом уласка конзумената у систем угоститељства.

Путем Вибер апликације, уочи отварња кафића, Светски кризни штаб је послао грађанима поруку како не би нагрнули сви од једном у кафиће. Порука је гласила: КАД ДОБИЈЕШ ЗЕЛЕНО СВЕТЛО КРЕНИ ЛАГАНИМ КОРАКОМ И БЕЗ ЕУФОРИЈЕ У КАФИЋ! ДО ТАДА, ОСТАНИ КОД КУЋЕ! НЕ ЗАБОРАВИ ДА ГЛАСАШ ЗА НАС КАДА ДОЂЕ ВРЕМЕ ЈЕР МИ ТЕ ВОЛИМО И ВЕОМА БРИНЕМО ЗА ТЕБЕ! У потпису, ТВОЈ КРИЗНИ ШТАБ!

Било је то тако дирљиво да је тада премијер/ка петнаест дана плакала читајући ову поруку на Виберу пуну родитељске љубави. Кажу да јој је телефон био толико натопљен сузама да је морала телефон да замени за нови – водоотпорни.

Упркос томе што су теретане отворене пре свих других радњи како би нација повратила утренираност, струка је тражила да те кључне прве недеље у кафић одлазе само они којима је то заиста преко потребно. То су углавном политичари и њихови коалициони партнери, старлете, позери, локалне спонзоруше и привредници који су запошљавали преко 50 радника. Они су заиста морали бити први јер су претрпели огромне губитке током пандемије. Остали никако нису могли у првој недељи бити виђени у кафићу! Иначе је могло доћи до урушавања угоститељског система а то би довело до Норвешког или у најгорем случају до Финског сценарија.

Остали грађани су замољени да чекају тек након друге или треће недеље када би могло да се очекује заравњење врхунца рада. Четврте недеље, уколико би се придржавали стручних савета, дошло би до благог пада негативне линије пандемије те би самим тиме дошло и до позитивног рада у којем би сваки конобар већ увелико створио имунитет. И тада би улазак у кафиће морао бити екстремно опрезан.

Када би коначно добили зелено светло за одлазак у кафић грађани никако нису смели да заскоче на конобара одмах с врата. Сваки покушај срдачног контакта са конобарима могао је да буде кобан по њега јер његовим изненађењем, што вас поново види живе и здраве, била би угрожена стабилност система. Била би то пандемија у којој би број мртвих конобара био катастрофалан. Вероватно би дошло до сценарија какав није виђен до тада ни на Ускршњим острвима.

Стога грађани нису смели претерано да обраћају пажњу на конобара. Довољно је било „ДОБАР ДАН“ како би кришом, путем апликације са термалном камером, утврдили колико конобар има радних сати и да ли је прекардашио неке мере Светског кризног штаба. Једна од препорука је тада била да сваки конобар ради максимум сат и петнаест минута у смени, да не би дошло до прегејавања након чега би конобарима морао бити омогућен бесплатан позив удружењу психолога – тзв. ресет за душу!

Никако нисте смели у кафићу да седнете до излога. Таква места су била резервисана за политичке агитаторе који, због вируса корона, нису могли да убеђују неопредељене гласаче да ће им следеће године странка наћи запослење. Наравно, прво су морали уз гласање и да обезбеде минимум двадесет нових потенцијалних гласача. Због ЕУ изборне комисије такви састанци морали су да буду транспарентни те је из тог разлога за агитаторе остављен простор у излогу кафића.

Препорука струке се односила, у то време, и за скривене ћошкове у кафићу. Ни тамо никако нисте смели да седите јер у њима су могли да седе само они из Одељења за образовање. Јесте да је КОВИД-19 тада делимично заташкао афере запошљавања чланова породице у Одељењу, али никад се није знало одакле може главни Тужилац да заскочи шефове овог одељења. Грешком би Тужилац могао да заскочи и вас. Стога су мрачна и скривена места у кафићима до даљњег била резервисана за све Кабадахије образовног система.

И кад сте коначно пажљиво одабрали место у кафићу, препоручивали су стручњаци да наручите строго само једну кафу – што краћу, да и остали суграђани могу да дођу на ред да попију кафу. Уколико сте баш пожелели још једну кафу, то би морали да урадите тек кроз пола сата. Шољицу сте требали да држите на пристојној удаљености од тацнице. Кесицу шећера никако нисте смели отварати већ је препоручено да тако заштићени шећер у кесици комплетно гурнете у шољицу.

Пре испијања кафе обавезно сте морали да узмете узорак са шољице који, путем апликације, прослеђујете Кризном штабу на анализу. Кризни штаб је обезбедио довољну количину протока на апликацији за ту прву недељу а резултат би стигао пре него што сркнете кафу из шољице. Уколико шољица није била довољно исполирана Инспекторат је такве шољице стављао у карантин на месец дана. Светски кризни штаб је омогућио путем онлајн везе, да у таквим ситуацијама, свака неисполирана шољица буде по аутоматизму изведена пред преки суд.

Причао ми деда да је Светска здравствена организација тада тврдила да, уколико грађани буду дисциплиновани приликом отварања кафића и уколико се буду придржавали свих прописаних мера предострожности све до четврте недеље, за очекивати је било да ће, можда бити омогућено да у шестој недељи буду отворене и градске баште.

Кажу да је у то време само једна шољица изведена пред преки суд а да ни један конобар није доживео радни шок. Кажњен је један грађанин што је заузео место у излогу једном локалном агитатору. Захваљујући придржавању свих мера донетих од стране Светског кризног штаба градске баште су отворене по зонама у току шесте недеље „пандемије отварања кафића“.

MD MONTEL