Вјежбачи морају лагано да се враћају у форму

KOLUBARA Brčko

Откако је уведено ванредно стање и препоручено остајање од куће да би што више људи било заштићено од евентуалне појаве вируса, и они који су навикли на бављење физичким активностима углавном су одустали од вјежбања и то оставили за вријеме послије пандемије. Смиривањем епидемиолошке ситуације они ће полако почети да се враћају свакодневним активностима, али љекари упозоравају да не крећу нагло да се баве аеробним активностима како не би дошло до повреда.

Анђела Миловановић (Фото: лична архива)

Доцент др Анђела Миловановић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, појашњава да послије смањења активности узрокованих појавом вируса корона, људи морају да буду опрезни приликом поновног увођења вјежбања. Требало би, каже, ослушкивати своје тијело, поштовати свако замарање и приликом најобичнијег хода, а посебно још ако особа жели да вјжба под оптерећењем и одређеним темпом.

̶  Морамо поштовати границе и захтјеве нашег тијела. Kада су у питању циљане вјежбе за одређене групе мишића, најбоље је их започети без оптерећења, а онда постепено додавати оптерећење. Уколико и поред свих предузетих мјера за опрезно вјежбање дође до повређивања меког ткива, оно што сами можемо предузети, у кућним условима, јесте протокол који подразумијева сљедеће: одмор, растеретити и поштедити повређени сегмент, применити релативно мировање, али уједно вјежбати неповређене сегменте  ̶  истиче др Миловановић.

Уколико, рецимо, неко повреди ногу, требало би да је подигне и стави на што више јастука, јер је битно да она буде изнад нивоа срца када особа лежи”

Уколико се особа усљед наглог повратка вјежбању без загријевања повреди, треба урадити имобилизацију завојем, ортозом повређеног сегмента. Тада се ставља и лед, што се медицински назива криотерапија. Примјена леда на повређени сегмент савјетује се више пута у току дана (4-5 пута) или чешће, по око 20 минута.

̶  Kомпресија се савјетује због ограничавања отока у предјелу повређеног сегмента, а подразумијева примјену завоја. Свакако треба водити рачуна да тај притисак буде средње јачине. Повређени сегмент мора бити подигнут изнад нивоа срца како би се поспијешила венска и лимфна дренажа. Ако је повреда било ког сегмента ноге у питању, треба је подићи на што више јастука. Битно је да ниво ноге буде изнад нивоа срца када смо у лежећем положају. Није довољно да ногу само подигнемо на столицу, а да ми сједимо, већ се мора водити рачуна да је изнад нивоа срца  ̶  каже др Миловановић.

Уз све ово, могу се примијенити и одговарајући медикаменти који се користе за смањење бола и отока, на примјер неки од лијекова из групе нестероидних антиинфламаторних лијекова, уколико не постоје контраиндикације за њихову примјену. Наша саговорница наглашава да, уколико особа сматра да је повреда озбиљна и да је дошло до нарушавања интегритета коштаног система, треба да потражи медицинску помоћ.

̶  Важно је бити физички активан, али за почетак то мора да буде постепена, дозирана активност. Постепено и дозирано треба повећавати ниво оптерећења јер једино тако човјек може да буде сигуран да ради праву ствар за своје тијело и читав организам. Од давнина је позната улога физичке активности. Бенефити које човјек има од физичке активности бројни су, не само за мишићно-скелетни систем већ и за кардиоваскуларни, респираторни, ендокринолошки, имунолошки. Практично, то утиче на читав организам. Такође, изузетан ефекат има и на психичко функционисање човјека, смањује депресивност и анксиозност. Уколико појединац није физички активан, слјиеди низ здравствених проблема са којима се суочава  ̶  објашњава др Миловановић.

И Свјетска здравствена организација означила је одсуство физичке активности као највећи фактор ризика за појаву болести. Сматра се да је физичка активност најзначајнија нефармаколошка мјера превенције многих болести, да је најбезбиједнији, најлакши, најефикаснији начин да уложимо сами нешто у своје здравље. Зато саговорница Политике подсјећа да не треба заборавити на једну мудру мисао Едварда Стенлија, да „ко мисли да нема времена за вјежбе, тај ће прије или касније имати времена за болест”.

Без обзира на пол, године и физичку способност, требало би бити физички активан. Свакако, активност мора бити прилагођена појединцу, у складу с његовим могућностима, а прије свега општем здрављу. Свјетска здравствена организација препоручује да здраве одрасле особе укључе аеробне активности и тренинге снаге, и то најмање 150 минута умјерене аеробне активности или 75 минута енергичне аеробне активности недељно, или подједнаку комбинацију умјерене и енергичне аеробне активности. Уз то су потребне и вјежбе снаге свих главних мишићних група најмање два пута недељно. Ако то преведемо на дневни ниво, то би значило да је потребно 30 минута физичке активности сваког дана. То не изискује много слободног времена како би очували или побољшали добро здравље и улагали у здраву будућност. Свакако, увијек је боље радити било какву физичку активност него не радити ништа  ̶  закључила је др Миловановић.

Извор: Политика

MD MONTEL