На Дунаву су се појавили пеликани ПОСЛИЈЕ 100 ГОДИНА

KOLUBARA Brčko

Дунав је ове године права оаза за птице. Поред лабудова, сиве чапље и патака од скоро су почели да стижу и пеликани.

Ријеч је о кудравим пеликанима који су на овим просторима посљедњи пут виђени прије стотинак година. Како јавља Замедиателевизија, има их дуж Дунава на више локација а неколицина њих уточиште је нашла код Михајловца.

Пеликан је једна од најугроженијих врста птица. То је познати кудрави пеликан, чије је научно име Pelecanus crispus.

Кудрави пеликан је највећи од свих пеликана. Изванредан летач, одличан пливач, ненадмашан риболовац. Испод више од пола метра дугог кљуна виси необична кеса, јединствена у птичјем свијету. Вјерује се да ту пеликан чува залихе уловљене рибе. Заправо, кеса је прије свега “риболовачки алат”, помоћу ње птица лови рибу у плиткој води, пошто је пеликан једина птица-пловуша која не може заронити. Из кесе храни младе, њоме се хлади за вријеме врућих љетњих дана, пише Каледиоскоп медиа.

Истраживања су показала да се пеликани гнезде искључиво на малим пловећим тресетним острвима, познатим као “арбуноси”. Острва су настајала зими, од одумрлих трсова барске траве и трске, дејством вјетра и таласа. На одабраном острвцету или на више њих, пеликани граде своја гнијезда. Послије завршеног гнијежђења, плодна тресетна подлога, додатно нађубрена изметом пеликана, одмах обрасте бујном трском, тако да острвце више није погодно за пеликане и они догодине морају да траже ново.

Величанствена појава пеликана, њихова приврженост гнијездилиштима, мирно и безазлено понашање, као и вјештина у риболову, условили су да они буду веома омиљени. Нарочито њихов труд код исхране младих буди племенита осјећања код људи. Зато су пеликани веома присутни у свакодневном животу човјека.

Извор: хронограф.нет
MD MONTEL