Пандемија попут лошег „sitcom“ сценарија

JP Putevi Brcko

Прочитах негдје да је „ситуација са Короном испала као кад снимају серију, па им нестане лове. Само крај без било каквог објашњења“.

И заиста! Од утјеривања страха у кости свеколиком грађанству, наметања различитих мјера и обавеза, ускраћивања слободе кретања и затварања људи у четири зида у тачно одређеном временском интервалу, стигосмо до тога да се све, не полако него прилично брзо, враћа у нормалу.

Опасни и злуради вирус звани Корона, који не бира него напада све који се не придржавају одредби оних који се прогласише стручњацима за новонасталу ситуацију, скоро преко ноћи промијени стратегију и одлучи да је доста. Очигледно је (вирус) одрадио шта је требао па се повлачи у статус мировања до неке нове прилике или потребе.

А људи, пуштени из окова изолације, карантене и иних механизама супротстављања вирусу, више не морају мировати. Вирус је, као у лоше написаном крају, подвукао црту и оставио нас да се чудом чудимо шта се десило.

Шта ћемо сада са залихама ручно прављених маски (које би, да је алармантно вирус стање потрајало дуже, вјероватно постале неки изопачени модни тренд), рукавицама које су постале „must have“ на сваком мјесту, дезинфекцијским средствима које смо набављали у количинама као да ћемо се у њима купати и намакати бар 12 сати дневно, а да не говоримо о брашну, уљу и квасцу који су у стампеду гладних очију нестајали са полица супермаркета по узору на сцене из апокалиптичних филмских сценарија?

За тоалет папир не треба да бринемо – доста је тога што треба да бришемо. Ако ништа друго онда прашину са заборављених столица у љетним баштама кафића који напрасно почињу са радом као да до јуче нису строго наређивана растојања од бар 2 метра. Дистанца је спас, кажу!

Штета што се не можемо дистанцирати од онога што нам у ствари и прави највеће проблеме – лоших крајева још лошијих сценарија!

MD MONTEL