ВЛАДАВИНА НАРОДА!

KOLUBARA Brčko

Причао ми деда да се у његово време народ питао за све! Буквално за сваку ситницу. Народ је бирао власт, бирао посланика, разматрао и доносио разноразне Законе и Одлуке… Нарочито те давне двадесете године 21. века остаће упамћене као ВЛАДАВИНА НАРОДА!

Данима, чак и месецима, говорио ми деда, пажљиво су се бројали гласови како би коначно дошли након Избора до листе људи који ће вршити функцију НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА! То није могао бити свако, самим тим што је једва тридесетак људи могло ући у најужи избор за тако велику и надасве одговорну функцију! Били су то изузетно паметни људи из свих сфера тадашњег живота!

Народни посланик није имао апанажу за тако одговоран посао зато је морао бити добро ситуиран како би се прихватио тако одговорне функције. Ко би за џаба седео у Скупштини а да пре тога није себи створио довољно финансија да његова породица не осети ту ангажованост око општенародног добра. Није то само два пута месечно подигнеш руку “ЗА” или “ПРОТИВ” и ајд` здраво! Шипак бато мој!

Ваљало је добро одвагати сваки донешен Закон. А да не причамо да упоредо са тим седиш у неколико скупштинских комисија у којима буквално одлучујеш о животима осталих грађана Кондоминијума! То су дани и дани непроспаваних ноћи у размишљању ДА ЛИ СИ ДОНЕО ПРАВУ ОДЛУКУ У КОЈОЈ ЋЕ СВАКИ ГРАЂАНИН БИТИ ЗАДОВОЉЕН! И опет подвлачим СВЕ ТО БЕСПЛАТНО!

Имали су они пуне руке посла и то не месец, два, већ четири године узастопно. Било је забележено, говорио ми деда, да су поједини посланици готово банкротирали јер су морали све своје приватне обавезе готово да запоставе. А све ЗАРАД ОПШТЕНАРОДНОГ ДОБРА! Заиста је то била мукотрпна одлука сваког човека да се прихвати посланичког посла. Ал` није било лако одбити народној вољи на указаном поверењу! Чуј, народ те изабере а ти одбијеш. Ма ајте молим вас! То се у то време није смело да не послушаш народ!

А замислите да народ изабере погрешне људе за посланике па погреше у доношењу неког Закона. Настао би тотални хаос! Нпр. да донесу најобичнији закон о забрани пушења! Па попушили би сви због тога! Зато је тај закон годинама брижно разматран и тек на крају је донешен за општенародно добро! Или да ти неки погрешни посланици поставе неког педера за неку битну функцију! Или да у кривичном закону посланици донесу измену о брисању имунитета функционерима. Или да ти погрешни посланици поставе шефа који ће само своју фамилију да запошљава у свом Одељењу. Настао би општи хаос! Нико ни за шта не би одговарао, свако би радио шта му је воља. А ко би највише испаштао? Народ, наравно!

А да не причамо око посланичког договора ко ће вршити функцију министра, подминистра или најобичнијег директора у неком предузећу. Све је то морало да прође кроз руке јадног посланика. Самим пребројавањем гласова на изборима остављена је била могућност да посланик одлучује чак и о таквим функцијама. Заиста једна незахвална улога коју су стоички подносили сами посланици. Зато и јесу помно бирани на ту функцију!

Што би рекао мој деда, замисли дете моје да је Скупштина тих година донела лошу одлуку о именовању неког Брезоње за позицију директора Комуналног предузећа! Ту се не би знао крсни крај! Такав један Брезоња би, због лошег вођења послова, довео предузеће до колапса. Људи би плаћали превелике рачуне за електричну енергију, плаћали би најскупљу воду на планети, пуцали би цевоводи сваких два месеца, предузеће би због лошег пословања изнајмљивало од приватника камионе за одвозе смећа, контејнери би били препуни, политичари не би имали где своје партијске другове да запосле… То би био крај једног, до тада доброг система. Једноставно речено тада би се Кондоминијум урушио без шансе за опоравак.

Буквално о свему, у то време, водили су рачуна управо НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ. Зато ми данас, сто година након велике пандемије вируса корона, с правом можемо рећи да живимо на крилима добро постављеног система. Функција “НАРОДНИ ПОСЛАНИК” престала је да постоји почетком овог 22. века. Сви Закони донешени су крајем прошлог века те је данас омогућено да само председник Скупштине надзире примену свих Закона уз могућност сазивања тзв. “посланика спавача” који би, ако затреба дотрчали председнику у помоћ.  Данас не постоје ни директори, већ само њихови заменици – уредници предузећа који су именовани на доживотну функцију. Кад неко од њих умре само председник Скупштине телефонски закаже састанак са “спавачима” да у петоминутном разговору именују другога.

Кад већ спомињем комунално предузеће, данас ми и не плаћамо ништа од комуналних услуга јер су на половини прошлог века стручњаци израчунали да су наши прадедови отплатили све комуналне рачуне за пет векова унапред. Наши прадедови су посланицима ИЗ ЗАХВАЛНОСТИ плаћали све оно и што треба и што не треба. А ништа до тога не би дошло да народни посланици нису радили свој посао како треба! Зато им велико хвала на свему!

MD MONTEL