Зашто се јавља анксиозност и како је препознати?

KOLUBARA Brčko

Страх и анксиозност представљају саставни део живота. Иако су то непријатне емоције, оне су често и корисне – омогућавају нам бржу процену ситуације опасности у којој се налазимо и припремају нас за брзу реакцију „бори се или бежи“.

Повремено осећање анксиозности као реакције на различите ситуације, као што су разговори за посао, полагање испита, ишчекивање резултата, нова искуства и слично, нормална је реакција и са њом се сви сусрећемо.

Међутим, када особа осећа анксиозност која је толико учестала или интензивна да је ремети у свакодневном функционисању, тада је у питању патолошка анксиозност, односно ментални поремећај који потребно лечити, пише за Стетоскоп.инфо психолог Жарко Петровић.

Шта је анксиозност?

Анксиозност се најчешће дефинише као недефинисани страх или стрепња. Међутим, за разлику од страха који се углавном односи на очигледну претњу, анксиозност се односи на антиципацију претње, односно „осећај да ће се нешто лоше десити“. Зато се она често назива и слободно лебдећи страх.

Када је анксиозност ирационална или патолошка, односно када се јави анксиозни поремећај, тада не постоји рационалан извор страха или извор постоји, али је анксиозна реакција интензивнија и учесталија у односну на оно што је уобичајено.

Анксиозни поремећај доводи до тога да особа почиње да избегава одређена места, ситуације или ентитете (особе, животиње, предмете) или да у њиховом присуству осећа екстреман ниво непријатности или узнемирености. Због тога, овај поремећај ремети особу да нормално функционише и може значајно угрозити квалитет живота.

Анксиозност је најчешћи ментални поремећај и може погодити особу било ког узрасног доба, а процењује се да 30 одсто особа пати од анксиозног поремећаја у неком тренутку живота. Овај поремећај се чешће јавља код жена.

Зашто настаје анксиозност?

Као и у случају већине других менталних поремећаја, и у случају анксиозности не постоји јединствен узрок, већ је реч о комбинованом утицају генетских фактора и фактора средине.

То значи да постоје особе које се рађају са осетљивијим нервним системом, што се може уочити већ код беба које су реактивне, често плачу, лако се узнемире и слично, али појава анксиозног поремећаја ће у великој мери зависити од искуства особе, па је боље говорити о могућим окидачима анксиозности.

Фактори ризика за појаву анксиозности

Траума: Деца и одрасли који су доживели неку трауму (злостављање, насиље, саобраћајна несрећа, смрт блиске особе итд) или су присуствовали трауматском догађају, у већем су ризику да развију анксиозни поремећај у неком тренутку живота.

Стрес изазван болешћу: Особе које су тешко болесне могу развити анксиозност као резултат бриге о могућим компликацијама и исходу лечења.

Личност особе: Одређени типови и црте личности, које се разликују од особе до особе, као што су рецимо неуротицизам и осетљивост повезане су са већом склоношћу анксиозним реакцијама.

Други ментални поремећаји: Анксиозност се често јавља у склопу других менталних поремећаја, као што је рецимо депресија.

Анксиозност у породици: Особе које имају чланове породице или родбине који пате од анксиозног поремећаја и сами чешће развију овај поремећај.

Дрога и алкохол: Злоупотреба дроге и алкохола може изазвати или погоршати анксиозност, а анксиозност је и чест пратилац апстиненцијалне кризе.

Актуелна истраживања се баве и утврђивањем везе између анксиозности и одређених делова мозга чији поремећен рад може бити узрок овог поремећаја код неких особа.

Симптоми анксиозности

Анксиозност може имати различите облике. Заправо постоји више различитих поремећаја анксиозности:

-Генерализовани анксиозни поремећај
-Социјална анксиозност/фобија
-Фобије
-Панични поремећај
-Агорафобија
-Анксиозност изазвана медицинским стањем
-Анксиозност изазвана злоупотребом супстанце

Главно обележје анксиозности су страх и прекомерна брига. Осим тога, најчешћи симптоми анксиозних поремећаја су:

-Осећај нервозе, немира и тензије
-Доживљај надолазеће опасности
-Осећај слабости и умора
-Тешкоће у концентрацији
-Поремећен сан
-Немогућност контроле бриге
-Избегавање одређених места и ситуација
-Доживљај кривице
-Доживљај неадекватности

Осим наведених симптома, за анксиозност су карактеристични и телесни симптоми: лупање срца напетост мишића знојење кратак дах влажни и хладни дланови притисак у глави главобоља вртоглавица доживљај гушења бол у грудима.

Извор: данас

MD MONTEL