Пикац и Сташа не би се погледали, а ми смо кликнули савршено

KOLUBARA Brčko

Јелену Ступљанин и Бојана Димитријевића на улици најчешће препознају као слатку Сташу из серије “Лисице” и порочног Пикца из “Вратиће се роде”. Та два лика бисмо тешко замислили у истој причи, али Јелена и Бојан су, иако различити, кликнули на најлепши могући начин и у браку су скоро годину дана. У разговору за портал Нова.рс поделили су делић атмосфере свог живота.

Јелена Ступљанин је отворена и шармантна, љубазно и с осмехом одговара на свако питање, иако су наша скренула са приче о њеној импресивној каријери у поље приватног. Бојан не воли да одговара на таква питања, али је спреман да врло искрено и оштро коментарише политичку, друштвену, културну слику данашње Србије. Јелена је “усплахирена” и емотивна, Бојан је смирен и одлучан. Ниједно од њих не воли превише да се експонира у јавности, али се чврсто држе за руке – и на премијерама и на протестима.

“Трудимо се да сачувамо приватност, па се ни не излажемо превише на тај начин. Било је доста смешних ситуација у којима углавном мени људи на улици дају њихов телефон да их усликам са Бојаном, и ја сам на то већ толико навикла, да чим нас неко заустави, ја се већ спремам да преузмем улогу фотографа”, признаје нам Јелена кроз смех. Код куће су, каже, улоге променљиве.

“Како кад и како који дан. Све зависи од тога да ли радимо на некој новој улози или не. До сада смо се углавном распоређивали по принципу да, док једно од нас снима или спрема улогу у позоришту, друго
преузима обавезе у кући. И до сада је то јако фино функционисало”, објашњава Јелена.

А каква је атмосфера кад обоје раде на новим пројектима?

“Углавном сам ја нервознија и усплахиренија од Бојана… Он је смирен, и тачно зна колико му снаге треба да нешто добро уради, док сам ја та која се често и расплине око спремања улоге. Срећом, Бојан ме и у том случају доста смирује и уме да на прави начин разговара са мном и много ми значи у свему што радим.”

Како су се “смували” Сташа и Пикац

Јелена и Бојан су се и упознали у једном заједничком пројекту.

“Пре две године сам за Први мај купила карту и платила смештај да отпутујем на три дана у Рим. Међутим, дан пред пут ме је позвао редитељ Бобо Јелчић и рекао да жели да ради са мном на представи ‘Зашто је полудео Господин Р’, али да му је важно да већ сутрадан будем на проби. У том тренутку, јако сам желела да будем део његове поделе, и отказала сам и смештај и лет, све је то пропало, али у тој подели је био и Бојан и тај рад на представи је и почетак нашег дружења, а затим и наше љубави. Тако да бих тај пут заувек опет отказала”, открива нам Јелена Ступљанин.

Њу домаћа јавност највише повезује с улогом Сташе из “Лисица”, иако у ЦВ-ју има неколико хит представа и диплому престижног Акторс студија у Њујорку, где је полагала пред комисијом у саставу: Роберт де Ниро, Џесика Ланг и Мерил Стрип. Што се Бојана Димитријевића тиче, већини је прва асоцијација улога Пикца, омиљеног џанкија из серије “Вратиће се роде”. Не смета им то.

“Мени је то јако симпатично. Нисам имала до сад ниједно непријатно искуство, напротив, увек је мој лик доживљаван на позитиван начин. С друге стране осећам се испуњеном као глумица, јер знам шта сам све урадила улогама и довољно ми је што то искуство носим у себи”, каже Јелена. Констатује да се Сташа и Пикац вероватно никад не би допали једно другом, ми констатујемо да вероватно не би издржали у истој просторији сат времена и смејемо се док их замишљамо као брачни пар у времену ванредног стања. У случају Јелене и Бојана, опет, та слика делује савршено кул.

Ванредно стање

“Потврдило се само оно што смо већ и знали, а то је да нас двоје одлично усклађујемо своје, неки би рекли доста различите, личности, и да можемо само још више да продубимо свој однос тако што смо више и упућени једно на друго”, потврђује нам Јелена и открива како су испуњавали то време.

“Има већ годину дана како сам за свој главни хоби открила сликање на платну. Открила сам да ме то смирује и, на неки начин, служи као медитација, изгубим се у мноштву боја, и као да уђем у један други свет где искључим мозак од дневних ствари и препустим се само ономе што сликам. Прочитала сам неколико књига Кнута Хамсуна, од којих је највећи утисак на мене оставио роман ‘Глад’. Погледали смо коначно филм Алфонса Куарона ‘Рома‘ изузетно изрежиран, сликан и одглумљен филм који свакоме препоручујем да гледа. А од серија смо нашли једну на Нетфлиџу, која је, могу слободно рећи, постала једна од мојих најомиљенијих серија икад, ‘БоЈацк Хорсеман‘ чијих смо свих шест сезона заредом одгледали”.

Током ванредног стања, обоје су се одазвали и акцији “Уз причу је лакше” посвећеној малишанима – она је изабрала Езопову басну “Паун и ждрал”, он је рецитовао “Жаба чита новине” Јована Јовановића Змаја.

“Ванредно стање сам доживео као велику бесмислицу и испоставило се, нажалост, да ме доживљај није варао. Све ригорозне мере, статистички гледано, пружиле су очајан резултат, а психолошки гледано стање је још горе и тек ћемо се освестити до које мере нам је овај радикалан насртај на слободу која нам је била уставом загарантована, оставио негативне последице. Највећи изазов био је да све то не утиче негативно на мене и да искористим све наметнуте околности за позитиван излаз из ситуације… Због наглог одсуства мог досадашњег живота поново сам схватио колико ми тај исти мој живот недостаје и колико га и зашто волим, а све сам то почео да подразумевам и да олако конзумирам све благодети без претеране захвалности што познајем тако пуно предивних људи и што се бавим послом који ме испуњава на најлепши могући начин”, каже Бојан и ту прелазимо на ситуацију у култури и друштву.

“Уметници су понижени”

Управо у изолацији, овај глумачки пар дочекао је и вест о томе да се за културу издваја 0% из буџета.

“Мало је рећи да је страшно до које мере су радници у култури понижени, и нецењени, да не причам сами уметници. А ових дана, док смо били затворени, највише смо се ослањали баш на ту културу, свако на свој начин, али тако је било. То што власт мисли да нисмо достојни подршке говори о томе да људи у власти нису достојни ове земље и ових храбрих грађана који овде живе и који су проживели и преживели толико тога, а ја се надам да ћемо се ускоро ослободити ове власти која очигледно нема трунке основне културе у себи, јер у супротном би знали да без културе човек не може да опстане, јер нас култура заправо чини људима”, истиче Бојан, који је био и један од запажених учесника протеста “1 од 5 милиона”. Бар на почетку.

“Био сам активан док су протести били грађански, али оног тренутка када је протест преузела опозиција, ја сам престао, јер сам излазио на протесте као незадовољан грађанин, а не као неко ко подржава лидере опозиције. Треба се борити и неговати људске врлине, морал и племенитост чак и по цену губитка личне користи, која је предуслов за корупцију која нам је појела културу. ‘Капитализам је ханибализам’ наслов је једне песме и мени се свиђа то поређење”, каже Димитријевић.

Ипак, верује у промене, чини се.

“Уместо одласка одавде треба нам да овде створимо све што нам овде недостаје. или барем да то покушавамо за живота. Све промене полазе од нас самих и убеђен сам да ће се људи када се мало поврате од шока окренути себи и ближњима са новом свешћу о свему и новим вредносним системима који почивају на врлинама”, објашњава глумац.

“Предлажем да увеземо политичаре”

“Пратећи протеклих 30 година политику наше земље могу да се закунем да имамо најгоре политичаре на свету који су за исто то време успели да упропасте Србију више него целокупна наша историја која је до тада мање-више била часна и нас су ценили у целом свету, док нас сада користе као пример за идеолошки слуђен и малтене злочиначки народ. Предлажем да увеземо политичаре из Норвешке или са Исланда, неке поштене професионалце који знају како изнутра изгледа нормалан систем који штити и брине о грађанима. Ако фудбалски и кошаркашки клубови потписују са иностраним спортистима, ако понекад страни глумци играју у нашем филму или наши у страном филму, зашто не бисмо увезли политичке стручњаке из иностранства јер ови наши који се сви одреда називају патриотама дефинитивно или не раде за нас или не умеју да раде свој посао”, каже Бојан Димитријевић.

Извор: нова.рс/ана калаба

 

MD MONTEL