ШЕФ – БРАТ БОГА ОЦА!

KOLUBARA Brčko

Сваки пут кад би се неко накашљао мом деди би се оно мало косе на глави подигло те је одмах  добијао жељу за повраћањем. Ма не! Није то било због корона вируса. Какав бре вирус! Ма знам да вам нисам испричао како су те давне 2020-те године доктори швабићи са муд… са петљом, раскринкали Светску здравствену организацију.

Веровали или не ал` десило се то још пред сами други „најављени талас“. Обзнанили су швабићи да је све око пандемије била велика намештаљка светских моћника. Наводно, Светска здравствена организација је због неке сумњиве вакцинације измислила лажну пандемију. Зато су улетели огромну ловину мишевима председницима држава да прихвате ту игранку и да свако свој народ убеди како се ради о пандемији неизлечивог вируса. Великомученик и прворођени председник Србије искористио је вишак добијених пара за предизборну кампању те је свим пунолетним грађанима поделио по 100 еврића. И мој деда је добио стоћару! Мени купио бицикл од тих пара!

Наравно да је најзгодније било ако се прогласи пандемија на глобалном нивоу. А све је почело када су се три кинеза накашљала те је то био окидач да се „накашљу“ и сви остали у свету – и ето пандемије. Ма то је била двомесечна игранка утеривања страха са најобичнијим сезонским грипом. Мафија, ал` други пут ћу вам о томе причати. Друга ствар је у питању због чега се деди коса дизала на глави и због чега је добијао нагон на повраћање. Радило се о ЗДРАВСТВУ У КОНДОМИНИЈУМУ.

Био је то, што би мој деда умео да каже, изузетно „укоцкан“ систем развијен на свим супротностима Хипократове заклетве! Добро, јавни сервис није имао снимак на којем се могло видети како се Хипократ заклиње те је његова заклетва у здравственом систему Кондоминијума самим тим била ирелевантна!

Разлог да ми прича о здравству деду је подстакла вест о очувању Ћирилице. Е па има везе ћирилица са здравством. Наиме, ћирилица је подсетила деду на један давни немили догађај када је двоје кондоминијумских медицинских радника на Гинекологији дрско одбило трудницу да јој обезбеде ћирилични образац те су је због тог њеног „бахатог“ захтева, а упркос здравственим потешкоћама, оставили да чека готово два часа ван чекаонице како би тек након реакције „одозго“ коначно добила право да буде прегледана!

То је мога деду натерало да ми се отвори и да исприча само део онога о каквом се систему заправо радило.

„Некада давно била је част бити доктор. Господин човек кога су сви поштовали. А и сами доктори су поштовали своје пацијенте. Преписивали су лечење на добробит свих пацијената. Жена која је хтела да јој се „помогне“ око побачаја била је критикована од стране доктора јер то што она није хтела да роди дете било је срамота и за сваку осуду. Морала је или да роди или да иде код неке бабе-врачаре како би остварила своју злу намеру. Доктор се поносно држао од било каквог намерног завођења пацијената (било да је реч о жени или мушкарцу) а све што је сазнао о пацијенту чувао је као највећу тајну. Једноставно речено, бити доктор некада је било на понос свима па и самом Хипократу“, са уздахом се сећао деда приче о господи докторима коју је он слушао од свог деде додајући да је тек у његово време уведена пракса да је за жену „боље“ да се породи на Царски рез него природним путем. Наравно „боље“ је било и у докторовом џепу да жена не роди природним путем!

Дакле у дедино време новац је диктирао и начин лечења. Зато је овај племенити позив уништен до крајњих граница. Доктори се нису заклињали на Хипократа већ на Евро! Какав је ко био доктор знало се по ценовнику. Могао је и да нема диплому, сасвим је свеједно било, али ако је био скуп тај је и вредео. Мада, вредновао се и по националној припадности. Нарочито када је биран за доживотни шефовски мандат у Болници Кондоминијума.

Лакше је било срушити кров са зграде Владе него у то време макнути доктора шефа са шефовске позиције. Ма таман да се сам Хипократ појави на Одељењу није могао бити шеф. Добро, осим ако би се Хипократ изјаснио као Хрват, тада су његове шансе биле загарантоване!

Чак и да си медицинска сестра која је национално била подобна могла је да буде шеф неке амбуланте! Добро, једино се шефовим миљеницама нису мерила крвна зрнца те су могле боље проћи у односу на остатак медицинског особља. Она је шефова миљеница па макар од школе да има само положен возачки испит Ц категорије – небитно, она је свој „посао“ одрађивала у четири ока.

Једина већа борба од шефовске позиције, водила би се око чланства управног одбора из реда запослених! Ту су ратови вођени чак и у оквиру једног истог народа. Све зависи ком „клану“ странке је припадао који кандидат. Ал` се то решавало латински „тихо“ у четири страначка зида те су другог кандидата брзо „ухљебили“ у други УО!

Мора се признати да је, у дедино време, шефовско место у Болници било исто као да добијеш место градоначелника Кондоминијума. Чак и више од тога! За разлику од градоначелника шеф Одељења је могао да бира када ће да дође на посао, када ће да буде дежурни, коју приватну лабораторију ће да фаворизује и наметне осталим запосленима да и они морају исту приватну лабораторију да фаворизују својим пацијентима.

Ко сме шефу да се супростави и да угрози шефовски коверат од те изабране лабораторије па да месечну „захвалност“ у белој коверти шеф добије тање него што је очекивао?! Шеф је и од фаворизоване фармацеутске мафије за „услугу“ фаворизовања и преписивања њихових рецепата добијао погодност да изабере најбољу дестинацију за одлазак на семинар… и тако низ многих других загарантованих погодности.

Што би рекао мој деда, бити шеф Одељења у Болници Кондоминијума значило је да се сваког дана Хипократ у гробу окреће ко на ражњу!

Једна од битнијих погодности шефа неког Одељења у Болници односила се на приватну праксу. Само је шеф могао у просторијама Болнице да врши приватне прегледе и да наплаћује онолико колико мисли да треба! Деда ми је причао да је сваки шеф у Болници Кондоминијума, месечно од приватне праксе наплаћене у болничким одајама, зарађивао тродупло више него што је износила његова месечна плата. Чак су поједини шефови се хвалили да плату са рачуна годинама нису подизали.

Наравно, приватна пракса у јавној установи, као и сам ценовник, били су „јавна тајна“ за коју су знали сви посланици Кондоминијума. Ал` ко је могао реаговати на све то када су се такве ствари чувале НА НАЦИОНАЛНОЈ ОСНОВИ!

Због тог „националног“ ни један шеф није могао одговарати нити је могао бити гоњен, ма какве брљотине да су се дешавале у време његовог доживотног мандата. А није да се није дешавало!

Заборавила сестра да „преброји“ медицински алат те за сваки случај де још једном да се жена рашије, да „случајно“ није у жени „алатка“ остала! Ко је крив? НИКО! Наравно, сестра је шефова миљеница!

Није хтео дежурни доктор да прегледа бебу јер му је било мрско у пола ноћи да се шетка са одељења на одељење! Шта ти сестро медицинска знаш због чега плаче беба у инкубатору. Плаче јер је беба, па шта! Ма ако дође до последица све ће то шеф заташкати јер је дежурни доктор шефов ортак! Дакле, ко је крив? НИКО!

Болница нема неонатолога! Па шта? Нема ни микробиолога, ни инфектолога, ни имунолога… Па шта? Немају пацијенткиње ни пиџаме, ни папуче, ни постељину па се нико не буни. Чуј ви би још и микробиолога. Ма ајте молим вас.

Чуј буне се пацијенткиње што морају да плаћају епидуралну инекцију 500 марака! Па шта, зар треба да доктор купује инекцију и да још џаба даје пацијенткињама?! Доктор је шефов пајтос и дозвољено му је да наплаћује епидуралну колико год мисли да треба да наплати. Па плаћали су пацијенти и парацетамол, и завоје, и инфузију, па што не би плаћали и епидурал?! Ништа није било џаба. Плаћало се и лежање у Болници, ко да си отишао у Башке Воде на летовање. Какве везе има што си био осигуран? Све се плаћало, чак и партиципација за коју се никад није открило где је завршио новац од партиципације! Битно је да шеф зна, а остали…

Па шта што су све то биле злоупотребе положаја? Никад нико није одговарао за такве ствари! Бар ни један шеф није одговарао! Битно је да је иза свега стајала политика – нарочито ако је добро укоцкано – шефу је тада била загарантована пензија! Једноставно у здравству Кондоминијума шеф је био Бог… или у најмању руку брат Бога Оца!

Да се разумемо. Било је у дедино време и оних доктора који су дебелим знојем обезбедили дипломе и своје звање. Такви су имали и савест те су обављали свој посао часно и поштено на понос и самом Хипократу. Они у овим редовима дедине приче неће себе пронаћи. Хвала Богу те је и таквих било!

И онда после неко каже да све ово нема везе са ћирилицом! Ајте молим вас. Све има везе са свим и свачим! Није деда живео у Ослу већ у Кондоминијуму, а то је почетком двадесетога века био рај за мутне радње – нарочито у здравству!

Е, да! Сад се сетих да вам нисам испричао шта се дешавало на задњој „Медицинијади“ у Неуму пре вируса корона! Ајд` нема везе. То вам морам причати следећи пут!

MD MONTEL