Славимо Спасовдан, празник Вазнесења Господњег

KOLUBARA Brčko

Спасовдан спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мијења датум јер се рачуна од Васкрса

Српска православна црква и њени вијерници данас празнују Спасовдан, празник Вазнесења Господњег. Спасовдан се празнује се увијек у четвртак, 40 дана послије Васкрса, а десет дана прије Духова.

На дан свога Вазнесења Христос је рекао Апостолима:

– Мени је дана сва власт на небу и на земљи. Зато идите и учите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, поучавајући их да држе све што сам вам заповиједио. И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка свијета.

Христос се тај дан, како само име каже, вазнео на небеса након што је 40 дана послије Васкрса ходио земљом.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувијек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава али и завјетина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према вјеровању, може да спаси кућу од невоље, а дјецу од болести.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и вјеру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је приједлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успјела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Извор: Телеграф.рс

MD MONTEL