ХИЉАДЕ ГРАЂАНА НА УЛИЦАМА САРАЈЕВА: Слиједи ли врело политичко љето и промјена корумпиране власти

KOLUBARA Brčko

Опозиционе странке најављују ширење протеста на цијелу Федерацију, али и Републику Српску. Да би се то десило, политичке партије, али и грађани, не смију одустати.

Грађанима Сарајева дуго се спотичава грађанска пасивност, односно одсуство демократског испољавања незадовољства радом власти путем протеста. Иако од фебруарских протеста 2014. године није било озбиљнијег грађанског бунта, данашње окупљање могло би, на мала врата, увести талас протеста.

Хиљаде људи, а према незваничним информацијама 10.000 људи, јуче је симболично у 5 до 12 окупило се код Себиља на Башчаршији у Сарајеву. Организатор протеста је Платформа за прогрес професора Мирсада Хаџикадића, а подршку су му пружили предсједник СДП-а Нермин Никшић, Наше странке Предраг Којовић, Народа и правде Елмедин Конаковић, Независног блока Сенад Шепић, кантонални заступник Дамир Никшић и други лидери и политичари.

Захтијева је више: смањење корупције, успостава правне државе и одржавање избора. Осим Сарајлија, на протесте су дошли и незадовољни грађани из других градова.

Из Херцеговине, тачније из Јабланице, на протесте је стигла и Ехлимана Џевлан. Сматра да промјене треба да крену из Сарајева. “Да иду као ехо према Херцеговини, Сави, Дрини. Промјене са младим и способним људима. Доста је било. Вријеме је да оду сами”.

Упитана да ли вјерује да Платформа за прогрес може донијети промјене, Ехлимана одговара: “Истински вјерујем, јер ја имам све. Дјеца ми раде, супруг и ја радимо, одлично живимо. Имамо све, али немамо једно – то је држава. И држава ми треба, а њу једино Платформа може донијети.

Из Кисељака је на протесте дошло пет грађана. Међу њима је и Неџла Анић, која за БУКУ каже да је дошла с надом да се нешто може мијењати. “Да нам омладина не иде. И овдје се може наћи посао, а толико образоване омладине нам одлази да се то не може издржати. Вријеме је да коначно ове који нас 27 година држе на некој ластици и који раде само за себе, да их коначно смијенимо. На њихово мјесто треба да дође омалдина и неко ко жели ову земљу унаприједити”, оптимистична је Анић.

Свјесна је да протести нису право мјесто за промјене, али мора се, каже, однекуд кренути. Охрабрена је што на протестима види хиљаде људи, али из њене општине одзив је био слаб. Узрок томе види у чињеници да је већина у ХДЗ БиХ, који им даје погодности против којих се данас борило 10.000 људи.

Амра Охран из Високог на протесте је дошла у нади да би грађани БиХ једног дана могли бити уједињени изван етнонационалних торова. Потребне су промјене, а Охран каже да би “мијењала све, осим природе”.

На протесте је с транспарентом дошла и 24-годишња Нејра Лилић, а на наше питање зашто је ту, а не као већина њених вршњака у љетним баштама на кафи, каже “зато што, нажалост или на моју срећу, немам никога иза леђа и много ме је страх уколико будем имала дјецу да ли ћу имати простор или окружење у којем могу остати. Бојим се да за неколико година нећу овдје моћи живјети, ако чак не и мање – мислим да се ради о мјесецима или данима”.

Корумпирана власт и друштво неједнаких шанси свакодневни су подсјетник да треба напустити Босну и Херцеговину, а задржати је могу само промјене, каже Нејра. “Евентуална промјена власти која би показала да се заиста промијенила. Ја заиста не желим да знам за бх. јеловник који износи преко 20 милиона КМ, а који је потрошен ни за шта. Ако престане ирационално трошење јавног новца, могла бих остати”, објашњава за БУКУ услове под којима неће напустити земљу.

Несврсисходно и неучинковито критиковање власти током пријатељских дружења, студенткиња Селма Ћатибушић замијенила је конкретним дјеловањем – одласком на протесте. Каже нам да не жели прихватити живот у накарадном систему против којег је данас дигла свој глас: “Они који су на власти сматрају да је БиХ њихова приватна имовина, а да ми немамо право на своју државу, е против тога се желим борити. Својој дјеци не желим оставити оно што сада ја имам као грађанка БиХ. Вјерујем да можемо нешто промијенити, зато сам и ту”.

ИЗВЈЕСНА САРАДЊА ОПОЗИЦИЈЕ И НЕИЗВЈЕСНИ ИЗБОРИ 

Мирсад Хаџикадић је казао да је кључ протеста незадовољство грађана радом власти, којој недостаје одговорности и прогреса. “Ово је порука да грађани више неће трпити ово што се дешава. Ако ми нећемо да преузмемо ствар у своје руке мирним путем, нико нам то неће дати”, порука је Хаџикадића. Упитан да ли је на помолу сарадња са опозиционим странкама које су га подржале, каже да је Платформа отворена за све који желе прихватити програм – држава, знање, млади. “На том принципу се требамо договарати посебно са опозиционим странкама. Бојим се да неће бити избора, бојим се да ће бити мостаризација БиХ. Ако избора буде, неопходно је да то буду електронски избори. Један кључ је окупљање опозиције око програма, а не око фотеља”, рекао је Хаџикадић, те додао “да имамо електронске изборе, на власти не бисмо имали ове који су на власти и који краду изборе. Не буде ли промјена које гарантују одржавање избора, нови протести биће одржани крајем јуна”.

Протести у 5 до 12 можда су прекасно дошли, а потврђује то лидер Наше странке Предраг Којовић, који каже да је већ 12:05. “Искрено се надам да ће ова шетња пробудити исту идеју и код грађана Бањалуке, Тузле, Мостара.” Којовић сматра да ће грађанима цијеле БиХ, као што је то већ учињено грађанима Мостара, бити онемогућено основно демократско право – прво избора. “Мислим да избори нису извјесни као што јавност мисли. Владајуће странке ће урадити све да се избори не одрже ове године.” Између осталог, ова врста скупова треба да изврши притисак на власт и Централну изборну комисију да се избори одрже.

Без добре опозиције, нема ни одговорне власти, а управо се данас окупљеним политичким лидерима спочитава недовољно критиковање власти. “Искрено да кажем, најжешће политичке борбе се воде у парламентима, а не у јавности. Тешко ми је коментарисати нечији утисак”, одговара Којовић на наш упит може ли опозиција учинити више.  Додаје да ће учинити све да не уђу у власт са онима које критикују, те да са оваквом СДА сигурно неће у власт.

Нермин Никшић, предсједник највеће опозиционе странке у Федерацији, вјерује у промјене. “Дошли смо да дамо подршку господину Хаџикадићу, а планирамо да, као групација странака која је раније договорила заједнички наступ, направимо серију окваквих протеста широм БиХ. И у Бањалуци и у Мостару, гдје желимо подићи државну заставу и рећи да је доста”, најављује Никшић серију протеста. И СДП БиХ је био дио власти са СДА, па је било неизбјежно питање могу ли бити досљедни, а њихов лидер тврди да је одговор у чињеници да су одбили позиве СДА да буду у власти.

Протесте су подржали и некадашњи чланови СДА Елмедин Конаковић и Сенад Шепић. Обојица за БУКУ тврде да сада јесу алтернатива.

“Дошли смо да подржимо господина Хаџикадића. И да најавимо да ће протести бити цијело љето све док не буде избора, и наредну годину ако буде требало. Биће масовни и у цијелој држави”, најављује Конаковић. “Глас против стања у којем грађане краду, лажу и то након покрадених избора”, објашњава свој долазак на протесте Сенад Шепић.

Промјене су могуће, али када се промијени Изборни закон, додаје он, увјерен да, уколико не буде сличних протеста, слиједи мостаризација БиХ.

Прописана дистанца од два метра и ношење маски нису испоштовани, а организаторима није било дозвољено задржавање и држање говора. Стога је организована шетња од Себиља до зграде Парламентарне скупштине БиХ. Непрегледна колона грађана пола сата узвикивала је да жели промјене. Иако позвани да се разиђу, грађани су посјетили и Земаљски музеј, који годинама води битку за опстанак, а сваког мјесеца упитно је постојање овог храма културно-историјског насљеђа. Предсједник Платформе за прогрес Мирсад Хаджикадић кратко се обратио окупљеним грађанима, казавши да ће вјероватно платити казну, али да је то вриједно, јер се сада грађани осјећају као таоци. Хаџикадићу су током протестне шетње и говора прилазили грађани, који су га грлили и љубили.

Јесу ли промјене заиста могуће

Питање за милион долара је да ли су промјене заиста могуће. То смо питање поставили и политичком аналитичару и директору  Иницијативе за бољу и хуманију инклузију Жарку Папићу, који каже да је добро што је организован протест.

“Доста је више грађанске шутње, која траје до 2014. године. Волио бих да лијеве, грађанске странке напокон крену доста енергичније да се боре, с фокусом на социјална права”, препоручује Папић. Он наглашава да та борба није на задовољавајућем нивоу, јер је разлог за протест био то што априлске пензије, иако законом предвиђене, нису повећане за 3%. “Тако је власт украла пензионерима на годишњем нивоу 80 милиона КМ. Јако бих волио да протеста буде, да их буде што више и да буду што бројнији. Сва ауторитативна власт, а код нас постоје три партијска система и три ауторитативне власти на националној основи, много је слабија него што на први поглед изгледа. Сваку од тих власти озбиљнији протест може уздрмати и довести до њене пропасти. Дакле, за протесте сам у сваком случају”, коментар је протеста Жарка Папића за БУКУ.

Опозиционе странке најављују ширење протеста на цијелу Федерацију, али и Републику Српску. Да би се то десило, политичке партије, али и грађани, не смију одустати као што се десило током протеста 2014. године, протеста “Правда за Џенана” и “Правда за Давида”. Такође, осим политичких партија, морају се укључити и социјалне категорије друштва попут пензионера, чијих представника данас није било. На протестима није било ни представника Савеза самосталних синдиката БиХ, они су заокупљени доказивањем ко је од два предсједника легалан, а ко се лажно представља. Како год, за промјене је потребно више. И грађана, и идеја, и наде.

Извор: бука

MD MONTEL