На данашњи дан пукла ”Невесињска пушка”

Kolubara

На данашњи дан 1875. године, пукла је прва ”Невесињска пушка” и тако је отпочела једна од кључних епизода за разумијевање наше историје 19. и 20. вијека, а то је устанак Срба у Херцеговини, звани ”Невесињска пушка”.

Вође српског народа у Херцеговини поп Петар Радовић, Јован Гутић, Симун Зечевић, Илија Стевановић, Тривко Грубачић и Продан Рупар одлучују да почну припреме за устанак јер је живот народа под турским јармом постао неиздржив. Доносе се одлуке о припреми оружја и муниције, мјеста за збијегове народа, припреми подршке Црне Горе устанку, која под притиском кнеза Николе Петровића-Његоша ипак од тога у почетку одустаје. И у билећком и требињском крају отпочињу припреме за устанак којим руководе сердар Тодор Мујичић, Глигор Милићевић, Васиљ Сворцан и Сава Јакшић.

Због турских потјера устаничке вође најприје бјеже у Црну Гору али се враћају у прољеће 1875. године и настављају са плановима за дизање устанка. План предвиђа прво ослобођење невесињског краја, а затим ширење на остале дијелове Херцеговине.

У међувремену су Турци тражили хајдуке Пере Тунгуза, који су 5. јула на Цетњој пољани на планини Бишини напали један турски караван. У том гоњењу, на данашњи дан 9. јула 1875. године, Турци улазе у сукоб са наоружаним сељацима Јована Гутића на брду Градац сјеверно од села Крекова у близини Невесиња. На тај начин почиње устанак под називом ”Невесињска пушка” који се убрзо распламсао по читавој Херцеговини и Босни покренувши ланац догађаја који су на крају довели и до почетка Првог свјетског рата.

О овом устанку се, из нама незнаних разлога, не учи довољно у нашим школама, иако су посљедице тог устанка биле такве да се он раширио практично у све дијелове Херцеговине, Босне, Старе Србије и западног Повардарја са српским живљем и што је тај устанак довео до три српска рата са Османском империјом (два српско-турска и један црногорско-турски). У тим ратовима су учешће узели многобројни руски добровољци, који су похитали у Србију да се боре у нашој војсци за коначно ослобођење од Турака.

Послиедица ”Невесињске пушке” и српских ратова који су вођени против Османске империје био је Берлински конгрес из 1878. године, на коме су се скупиле све тадашње велике европске силе: Русија, Немачка, Аустроугарска, Француска, Велика Британија, Италија и Турскa, који је под предсједништвом Ота фон Бизмарка, одлучивала о судбини Балкана.

На Берлинском конгресу су Црна Гора и Србија добиле признавање већ одавно фактички стечене независности, као и територијална проширења, у случају Србије на четири округа: нишки, пиротски, топлички и врањски, док је Црна Гора добила проширења на српском Приморју и у Старој Херцеговини. Послиједица је, такође, био и руско-турски рат 1877-1878, који је довео до тога да Руси ослободе и оснују модерну Бугарску.

Међутим, најважнија послиједица ”Невесињске пушке”, ратова са Турском и Берлинског конгреса је дозвола великих сила да Аустроугарска окупира Босну и Херцеговину на 30 година, која је формално остала у саставу Османске империје. Тиме је заустављена Србија у настојању да се српски народ уједини са обе стране ријеке Дрине и тиме су успостављени процеси који су довели до избијања Првог свјетског рата.

Илустрација: Goran Gorski.

Извор: Историја Срба

MD MONTEL