ПРВИНА

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Први пут у животу а имам година, данас сам ‘ладно ишла по највећем пљуску, гологлава, као на филму, страдања ликова. Дешавало се често да ме изненади пљусак али ја сам као енглески службеник скоро увијек имала неки мини кисобер у торби или бих се негдје склонила док не продје.
Не знам ста ми би данас?! У ствари знам.
Стан ми је од мјеста гдје се затекох, неких 300м па сам мислила, брзо ћу….
У једном моменту сам схватила да сам потпуно мокра и само сам се тјешила да је тако глумац Слободан Бештић постао славан јер је у Београду, кад га је снашао пљусак, скинуо мајицу и ишао елегантно с цуком на повезу док му се водопад сливао низ торзо. Неко га је усликао и постао је тема, 3 дана, свих медија.
Истина, видјала је јавност људе на киши, знали су многи и Бештића али нико није знао до тад, колико је згодан, савршен!
Просто правило, неписано, лице продаје тијело.
Ако особа нема привлачну фацу да не кажем лијепу, све остало тешко да ће се примјетити.
Наравно да ми не би пало напамет да се скидам као Бештић таман да ми је 20 година али сјећање на тај догадјај ме охрабрило, како се може уживати у наоко, неприлици.


Нико жив није ходао тог часа по улицама гдје сам пролазила осим понеког аута које је пролазило. Мокра као чеп дођох на врата пиљарнице по трешње и кад сам закорачила унутра , продавачица прекорно викну; маска?!
– Жено, видиш ме, пусти ме богати, негдје ми је маска у ташни али све је мокро као и ја.
– Не може, жао ми је!
Завучем руку низ коју цури вода као с олука и нађем маску. Закачим је за уши и трпам трешње у кесу док се испод мојих ногу формира мала локва. Нека непозната жена у продавници, гледа ме и осмјели се да ми каже ; На вама је једино маска сува, како сте успјели то?!
– Била под пазухом!

MD MONTEL