КРЕДЕНАЦ

Kolubara

Пише: Неда Козомара

Креденац као стожер сваке куће. Обично је био у плавој или зеленој боји. Све је стало у те ладице и преграде. Маловарица, фасунга и сва следовања. Тачно знам да ће доћи поново тренд и да ће се вратити, а виђела сам у Икеи нову верзију у бијелом. С креденцом је отишла сва љепота атмосфере у породици, колика год је фамилија, преостала од коначних одлазака.

Кутије, равних, једнаких линија, ткзв. висеће кухиње, уњеле су монотонију у сваку кућу. Све под шпагу и сакривено. Нема фиранги, хеклераја на којима почивају сервиси у боји за ракију, шољице за посебне госте који вјероватно ће доћи из Бгд, некад или никад и кристалне чаше, никад употребљене, (комада 6) с обавезном “златном” наљепницом пбо, “да зна Филиповка како јаше Ћулумовка”!

У оне 3 ладице, између кухињских крпа које су се обавезно пеглале, сакривени неки слаткиши за
“кад неко дође” и у једној легални шећерићи који никад нису ноћ дочекали.

У доњем, највећем простору је стајало оно што дјецу није занимало; брашно, макарони, со, сећер, уље, мармеладе…..!

Да га којим случајем сад имам у кући, свако сусретање бих му називала “добро јутро” и за одлазак у бешику, “лаку ноћ”. Он је више од креденца, чувар тајни, свједок догађаја, саучесник судбина свих укућана. Можда некад нађем простор да га уселим и вратим.

MD MONTEL