Шта се крије испод Ташмајдана: Ово је историја чувене Ташмајданске пећине

KOLUBARA Brčko

Ријеч је о комплексу од три пећине, које су међусобно повезане и које су један од највећих београдских туристичких потенцијала. Ево историје чувене Ташмајданске пећине.

Позната је била још и Римљанима, јер су из ње вадили камен за градњу старог Сингидунума. Послије различитих смјена народа, до Ташмајдана стигли су и Турци, који су заправо и кумовали његовом данашњем називу (Ташмајдан у преводу значи рудник камена или каменолом).

Карађорђе је у пећинама испод београдског парка имао штаб када је отимао град од Турака у Првом српском устанку. Оне су потом биле склониште од аустроугарског бомбардовања града у Првом свјетском рату, да би у Другом свјетском рату њемачки командант Александар Фолер бетонирао подове и унио армиране бетонске лукове.

Мало је оних који знају да је један од најљепших паркова у Београду био Старо гробље –
Ту је почивала комплетна елита ондашње Србије, од Ђуре Јакшића, преко Јосифа Панчића, па надаље. Централни дио парка припадао је православцима, ближе Таковској улици сахрањивани су католици и протестанти, а у околини баште ресторана „Шанса“ почивали су војници, утопљеници и самоубице. Оно је формално пресељено на територију данашњег Новог гробља, међутим, и данас ко дубље закопа лопатом опет ће тамо наћи кости.

Један дио гробља није једноставно пресељен. Сурван је кроз рупу у земљи право у пећину испод Ташмајдана. А онда је тај мрак годинама касније прогутао још једну жртву –

– Неколико деценија након Другог свјетског рата, одломио се дио горњег свода ове пећине. Земља се буквално отворила, а у мрачне ходнике Ташмајдана упало је, према причама, дијете које се тог тренутка играло у парку изнад. Одломљени дио свода још увијек се налази унутра, али прича о дјетету још увијек није документована. Тај дио, изнад свода пећине, данас је обезбијеђен чврстим чепом од армираног бетона – каже за “24 сата” археолог Раде Милић.

Пећина крије још једну морбидну праксу – студенти медицинског факултета су послије Другог свјетског рата сазнали за кости које ту леже. Шуњали су се унутра и крали их за вјежбе. И заиста, сасвим је јасно да је пећина у ствари рака. Још увијек се у таваницама пећине могу наћи заглављени дијелови остатака мртвачких ковчега.

Извор: Недељник/24 часа/Шајкача

MD MONTEL