Одлазите из наше куће, Вучићу

Kolubara

Убијени Џорџ Глојд гушен је девет минута. Ви нас убијате осам година и још би.

У недељу, 21. јуна, у многим земљама почиње лето. Код нас ће, ако победи Вучић, почети сибирска зима. Дуга, хладна и неизвесна.

Одлазите из наше куће, Вучићу. Ушли сте на превару. Лажима. Уништили сте је. Осрамотили. Стоји још само на једном климавом стубу, сачињеном од пензионерске туге и оно мало радног народа Србије.

Мењали сте кожу и грчевито, против своје воље и уверења, покушавали да се промените и нисте успели. Расцеп у вама, између оног што знате шта је добро учинити за свој народ и оног да ви то никада нећете моћи урадити, неспојив је и зато што се коси с вашим убеђењима и идејама и доводи вас у ситуацију да не можете нормално да функционишете. Предубоки су ништавни радикалски корени утицаја Шешеља и Николића и велеиздајника Милошевића.

Осам година највећег терора и пљачке Србије још од Турака није било.

Подигли сте високе и дебеле камене зидове и одвојили нас од комшија и света.

Према Црној Гори дигли сте зид до неба и до Бога и још више.

Попови се растрчали по Црној Гори да бране Бога и Христа, светиње и свеце, а паре само испадају из дубоких џепова.

Један смо народ.

Како да једном руком убадам себе ножем, а другом да видам те исте ране?

Одлазите из нашег дворишта, Александре Вучићу.

На целој земљи, што је још мало остала, стоји само једно дрво.

Изговара речи, гласом рапавим од дувана и жестине, велики Борислав Михајловић Михиз, 9. марта 1991. године, са терасе зграде Народног позоришта, окупљеном народу.

Речи, које ће државни медији користити као „доказ вандализма“: „За педесет година комунистичке страховладе код нас је изникла накарада, наказно дрво неслободе и послушничке слугерањске штампе. За последњих неколико година ви сте посекли многе корене и откинули многе гране, али се то наказно дрво још није осушило и још рађа своје наказне плодове. Све док се са њега костреше и са њега не отпадну послушници, узурпација цензура, слугеранство и лаж, ми ћемо то дрво неслободе – ломити, ломити и на крају поломити!“

И после двадесет девет година то наказно дрво још увек стоји у стању бољем него икад.

Разгранало се, временом попунило, послушницима, лоповима, фалсификаторима диплома, ковачима лажног новца, друкарама, тајкунима, криминалцима…

Морамо наставити да га ломимо, док на крају не поломимо, те труле гране наказног дрвета и попадаће са њега и Вучић и све његове народне крвопије.

Ова власт почива на монструозним лажима, корупцији, организованом криминалу, кријумчарењу наркотика, људи, трговином ватреног оружја и муниције и организованим фалсификовањем новца и хартија од вредности.

Утерали сте страх, уништили морал и част српском народу.

Народе српски, не плаши се Вучића и његових. Они се више плаше нас.

Плашите нас ратовима са Косовом, Хрватском, Црном Гором, БиХ…

Ваши медији и ваша мала, бедна војска уредника, водитеља и власника телевизија, са колмованим локницама или огромним четвртастим главуџама и водитељкама које доживљавају оргазме гледајући своје госте како се кољу и пуцају један другом у главу.

Много смо пропали.

Довели сте Србију дотле, да се државе око нас, с којима смо некада живели заједно, удружују не против нас, већ да би сачували себе од нас.

Изгубили сте разум и насумице витлате и ударате мачем око себе, не видећи кога све можете, осим нас, још да повредите.

Парламент је државно законодавно тело. Уместо парламента, који је у расулу, влада Вучић.

Он је персонификација све власти и свог зла у Србији. Он је и законодавна и извршна и судска власт. Он је и „врховни командант“ војске Србије и први полицајац.

Он жари и пали Србијом. Он ведри и облачи. Он где згази, ту трава не расте. Он је и злочин и казна. Он се данас сврстава у ред највећих апсолутиста света.

Памтићу га као особу која ме је, вероватно последња у животу преварила, да може да се промени.

Одлазите из наше куће, Александре Вучићу.

Одлазите, док још нисте довели до братоубилачког рата у Србији и насилног скидања са власти, јер другачије не може.

И војска и полиција биће на страни народа, јер су изникли из народа.

Ви већ дуго не припадате овом народу и зато морате отићи са власти.

Ваш одлазак не аболира ни вас ни СНС од могућих оптужби за тешка кривична дела учињена током ваше владавине према Србији и њеном народу.

Чедомир Петровић, Лични став

Извор: данас

MD MONTEL