Путин би на челу Русије могао бити до 2036. године

JP Putevi Brcko

Усред пандемије корона вируса Руси су позвани на референдум. Од четвртка 25. јуна почело је гласање и трајаће неколико недеља. Ако грађани прихвате уставне промјене, Владимир Путин би могао да влада до 2036. године, пише DW.

Поставља се питање да ли ће Путин моћи да влада докле жели. У основи – да. По важећем праву његова ера би се завршила 2024. године. Али он ни не помишља на пензију, пише DW.

Уставна промјена којој тежи омогућила би му изузетак по којем би владао до 2036. године. Тада би Путин имао 83 године. За све остале послије њега би опет важила ограничења и то већа него досад.

Садашње правило каже да предсједник може бити изабран највише два пута заредом. А правило послије Путина ће гласити – укупно два пута.
Да ли Путин ограничава моћ предсједника?

Русија је већ сада суперпрезидијална република. Са новим уставним реформама владалац добија још више простора да развије своју моћ. На примјер, влада ће бити у још већој зависности од предсједника. Предложена формулација гласи да предсједник смије да “води опште послове владе”. Влада више неће самостално одлучивати о правцу развоја земље. Она ће на основу предсједникових иницијатива само “организовати посао”.

Послије уставне реформе предсједник ће и даље моћи да постави премијера. Процедура се донекле мијења. Путин тврди да ће убудуће Дума као доњи дом парламента имати задњу ријеч. Али текст промјењених дијелова Устава каже нешто друго: Ако Дума три пута одбије кандидата којег је предложио предсједник, онда га он може именовати без нових избора, како је било до сада.

У новости спада и могућност да предсједник лако замијени премијера. Он не мора, као до сада, да распусти читав кабинет. Осим тога, неки министри у кабинету су по новим одредбама директно потчињени предсједнику.

Утицај на судство

Обликовање правосуђа је такође у домену предсједника државе. Судије ће послије уставне реформе још више зависити од предсједника. Он ће моћи да иницира отпуштање судија уставног и врховног суда.

Додуше, вјероватно ће му бити потребна сагласност горњег дома парламента, али то ће бити формалност. Наиме, предсједник бира сенаторе у том горњем дому – Савјету федерације. Седам од њих – доживотно. Осим тога, предсједник државе обезбјеђује себи доживотно мјесто у Савјету федерације, а тиме и имунитет.

Како да се мотивишу грађани?

Руски државни медији радо прећуткују политички дио уставних промјена. У причи о референдуму недостаје дио да се прихватањем реформи Путину омогућава још једна кандидатура 2024. године. Умјесто тога, уставним реформама се обећава више благостања.

Државни лист “Росијскаја газета” у свом чланку о референдуму спомиње “право на социјалне гаранције”, “заштиту радника”, “доступну здравствену заштиту” и “породичне вредности”. Тако је с питањем уставних промјена скопчано и давање такозваног “мајчинског капитала” – државне помоћи при рођењу ђетета од 6 000 евра. До сада се плаћало тек послије другог детета, сада се плаћа после првог. Осим тога уводи се “минимални доходак” од отприлике 135 евра мјесечно.

Влада жели да задовољи конзервативне и десничарске националистичке кругове тако што ће уставно дефинисати брак као удруживање мушкарца и жене, и увести државну обавезу “заштите породице”. Деца су главни приоритет државне политике – она морају да прођу кроз “патриотски” одгој. Осим тога, руски као “језик државотворног народа” биће унесен у устав.

Да ли се мијења однос према Западу?

У промјењеном Уставу постојаће одредбе које ће штитити Русију од “штетних” пресуда међународних судова. Међународно право у Русији више неће имати првенство, а ако Уставни суд закључи да његове одредбе и пресуде нису у складу с руским законима, оне се неће примјењивати.

То конкретно значи да неугодне пресуде могу да се игноришу. Тренутно се у Хагу одвија суђење за рушење малезијског путничког авиона над Украјином у којем је погинуло највише Холанђана, а тројица оптужених су – Руси. Пред Европским судом за људска права у Стразбуру у току је цивилна парница против Русије у овом случају. Послије уставне реформе пресуде ових судова напросто неће бити обавезујуће за Русију.

Неприхватање уставних реформи било би огромно изненађење. Упркос паду популарности, руски предсједник има језгро вјерних сљедбеника и такозване “административне ресурсе” – то је појам који у ствари скрива механизме масовне крађе при гласању било које врсте.

Извор: српскакафе

MD MONTEL