Видовдан – крсна слава Црквене општине Брчко

KOLUBARA Brčko

У храму Успења Пресвете Богородице у Српској Вароши са почетком у 9 часова  служена је литургија, а након тога и славски обред.

С обзиром на мјере које су на снази због епидемиолошке ситуације, ове године није било литије улицама нашег града, саопштено је из Црквене општине Брчко.

Народ Видовдан доводи у везу с једне стране са кнезом Лазаром и Косовским бојем, а с друге, у архаичнијој варијанти, са измишљеним свецем светим Видом.

Има средина, у сјеверозападној Србији и Војводини, гдје се износи све ткање што жене и дјевојке раде како би се видјело колико су вриједне и показало да је одређено домаћинство имућно.

У неким срединама, попут Мачве, на тај дан су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.

Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.

Видовдан, као државни празник, обиљежава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сјећање на погинуле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свијести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, његовање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу послије периода успона под владарима из династије Немањића.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дјело је српског вајара Ђорђа Јовановића.

Послије Косовске битке, тијело кнеза Лазара (1329-1389) сахрањено је у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. вијека је пренијето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.

MD MONTEL