Цане “Партибрејкерс”: Продали смо будућност наше деце

KOLUBARA Brčko

“Нисмо им оставили добар свет. Оставили смо им гомилу кукавичлука, опортунизма и неких компромиса који нису добри. Из ситних интереса смо продали будућност наше деце”, поручује Зоран Костић Цане.

О томе “куда води овај пут” и да ли је могуће бити “слободан и само свој” у време лажи и обмана за Нова.рс говори фронтмен групе “Партибрејкерс”.

Потомак Гаврила Принципа примећује да кукавичлук узима свој данак, али не одустаје од борбе.

На питање да ли прати политику кратко одговара:

“Толико је пратим да одустајем да је пратим”, каже Цане и на почетку разговора истиче да у карантину није стицао нове вештине, попут већине, већ се бавио промишљањем и очувањем здравог разума:

“Изолацију сам провео као и сви људи код куће у Зрењанину. Имам пса, па сам имао и додатну могућност да прошетам. Нисам стварао ништа. Нисам научио неки језик, нити сам савладао грнчарство, нити читао књиге. Само сам размишљао и настојао да избегнем неке велике осцилације расположења, да то све прође са што мање последица”.

И до каквих закључака сте дошли?

– Ово је неки делиријум у човечанству. Свакакве информације долазе, неко је чуо ово, неко је оно. Свако ти препоручује нешто. Мутна је ситуација, не знамо шта се крије иза брда. Човечанство је у раскораку. Човек човеку смета. Паре представљају моћ над људима, мислим да је то пресудно у свему овоме.


Фото: Зоран Лончаревић

У неком тренутку је изгледало да ни новац више не помаже?

– Прибијени смо уза зид. Није фрка за нас који смо нешто видели и искусили од живота, већ за ову децу. Проблем је то што ова деца постају послушници. Мада, сви ми смо прихватили тај домино ефекат – неко је рекао, дошло је неко наређење… Остали смо без елементарне храбрости. Погледајте и ово што се десило са црквом. Наводно, нема богослужења, па фрка за Васкрс… Полако смо се предали.

Да ли је корона све, па и веру, ставила на испит?

– Сви смо ми пали на испиту. Међутим, увек можемо да се сакријемо иза нечег. Уплашили смо се жртве, то је почело да нас боли. А не можеш ништа док нешто не уложиш. Док не уложиш себе и свој бол, не можеш ништа добити. Јер ово све што се нуди, сумњу буди.

Јесте ли испратили све приче о корони током ванредног стања?

– С обзиром на то да смо ми примитиван и неодговоран народ, морали смо да саслушамо и поступамо у складу са мерама које су донели. Мени је то ок. Међутим, није ми ок то што су старији људи морали да иду у набавку од 4 до 7. Могли су неку нијансу да покажу, рецимо од 6 до 8. Не може кућни љубимац да буде важнији од пензионера. Могли су и ти пензоси да изађу од 8 до 10. Могла је да буде показана нека нијанса, да се о некоме размишља. Пропаст је и ово што се дешавало онлине. Концерти без публике?! То је сулудо, то не може да постоји. То је као кад би неко продавао руже које лепо изгледају, али не миришу. Као кад продају храну која нема укуса. Продају живот без укуса, јер су својим делањем које траје вековима, извукли све састојке живота: срећу, осећај да си у некој доброј енергији, да верујеш у нешто, да постоји нека вертикала… Не! Само су нас бетонирали. Убеђују нас. Ово је време сугестије. Постоје људи које не занима друга страна. То су неки “бирократски” људи који су нашли друге родитеље јер се својих стиде. Они раде за оне који су им поклонили неко поверење, који су их пустили да припадају нечему, да побегну из своје ситауације, које се стиде. Продаја душе је у току…


Фото:Немања Јовановић

Је ли могуће данас “бити слободан и само свој”? Куда води овај пут уопште?

– Геомертија бирократије је на делу. То су неки људи које ништа не занима. Они хоће свој наук да спроведу до краја. Те неке особе које мисле да њима свет припада, а да су остали људи сувишни поред њих. Направили су неред у свету, глад и сиромаштво, а сада хоће да истребе људе. Како то? Секу грану на којој цело човечанство седи, па и они сами. Нису у дослуху са људима. Нјихов мозак ради без срца. То није нешто што се сад десило, него је планирано. Сва осећања и сви ти појмови су представљени као слабост човека. Ако их имаш – појам слободе, неког достојанства, чистоте и свега тога, за тебе нема места у друштву где се примају наређења. Та наређења савести немају. Намећу нам живот без савести, без неке елементарне вести која ће да ти дође у мозак и каже: ‘Еј, пробуди се, па није то тако баш’. То су та нека нова времена. По кајронима на ТВ-у излазе информације које се више никад не јављају. Пласирају се недокументоване ствари. Ако има нека тврдња, њу не прати слика. Може свако нешто да каже и направи кајрон. Дошло је време привида и обмане. Све је то пропаганда која има циљ да нам опљачка мозак и наведе нас да помислимо да је код њих наше решење. А твоје решење је у теби самом! То је укидање јунаштва. Укидање светлог примера. Свет постаје вештачки, постаје Матрикс, виртуала.

Да ли то значи да човек који мисли својом главом губи битку?

– Не, битка траје. Морамо све да гледамо у Божијем контексту. Живот није апотека, да те све на месту чека. Уплашили смо се сопствене жртве. Мораш да се одрекнеш нечег да би добио нешто. Ми смо сви у себи “вакумирани”. Сви живимо у тесном кнапу који је нека бирократија расписала за све људе. Е сад, мораш да се прилагодиш свему томе. Све тече, иде даље. Увек је било тако. Увек су постојали људи који се разликују од већине. Верујем да се људи буде, да схватају да су остављени на цедилу. Сада капирају да је њихова судбина у њиховим рукама. Идеја спасења, све вас мења. А то “да ли ћу имати паре”, “ако ми не помогне неко, ја ћу да скапам” – не може тако. Живот је борба. Рат увек траје. Рат и у нама и око нас. То су борбе између сила мрачних и сила зрачних. Не може разочарење да замени поверење. Ми смо сви деформисани и размажени. Сви смо у неком комфору, луксузу, који је дат да би ми умрли на миру и да не би размишљали о неким стварима које су надахњивале неке људе. Појам љубави не постоји, већ само односи – ти мени, ја теби. Нисмо ни браћа, ни сестре, него смо супарници. Човек човеку смета.


Фото:Немања Јовановић

Многи се плаше 5Г мреже, вакцина, чиповања, разних завера…

– Све те вакцине и чиповања су стварне ствари. То је као и у животу. Неко има, неко нема среће. То је исто као кад видиш богаља који се труди, иако је богаљ. А теби све смета, иако си фиктивно здрав и прав. Имаш све удове, још ако ти није толико покварена глава, знаш нешто… А онда видиш човека који је физички онемогућен, али се и даље бори. Ја мислим да је већи проблем то што се отапају ледници, јер се ослобађа нешто за шта човек не зна шта ти ледници крију. Да ли су то неки вируси, неки гасови? Наудили смо планети. Човек јој смета, јер кад није био присутан појавили су се китови, делфини, птичице, неко ново цвеће… Човек је од своје изузетности почео да смета самом себи. Почео је да се дорађује и мисли да је он сам решење своје загонетке. Е, није! А тајни више нема. То је велика фрка, јер све креће из тајне. Она је наша база података, наш унутрашњи свет, а он се укида. Коме то више треба скромност? Све је програмирано: ‘Не можеш да гледаш горе – гледај доле’. ‘Ја ћу да ти измерим колико ти треба од тачке до тачке’. Морало би да се гледа мало шире и Божији контекст мора да буде присутан. Био ја у покушају да будем неки верник или не, мислим да је то то. Вера у Бога бистри нашу мутнину коју праве људи који су рођени за то. Људи који траже друге родитеље, који би себе променили, који би избирсали све своје трагове. Људи који би да ставе на пиједестал неке потпуно глупе елементе људског постојања. То је као кад прате моду. Не мислим само на текстил, већ моду као модел размишљања. Замењују се појмови. Све се ради да човек не зна шта се ради. Окрену те као кокошку. Витлају, витлају и онда ставе. Ти не знаш где ћеш даље.

Како гледате на ситуацију у Америци?

– Сигурно да је фрка. Сви дају објашњења олако. Људски живот је изгубио вредност, једнако као и људско постојање. Ја мислим да је то што се сада дешава између њих борба за власт у Америци. Како даље?! Неко би да подилази човеку и да га пусти да на миру пропада, а неко би да га спасе. Пошто капира. Има добрих људи, они никад неће да нестану. Њима је јасније, постоји суштина која живи у неким људима. Постоји суштина која је увек јача од количине, од масе. Сад, да ли је то што се дешава у Америци расизам, не знам, али нека фрка јесте. Фрка, која се дешава кад кренеш да размишљаш о човеку као бескорисном бићу, као не доноси ти профит. Као носи неке твоје фалсификоване ствари од којих ти немаш никакву корист. Онда настаје фрка. Не може тако! Постоје људи који хоће да те затворе у свој круг интереса. Фрка тек предстоји. Видећемо тек како ће све бити. О Трампу сам гледао неке филмове у којима је он представљен као неки баја који ће у спрези са Владимиром Путином да направи нови поредак. Међутим, откуд ја знам те ствари, ја не знам шта ће бити са мном. У фрци сам за свој живот и за живот своје породице. Нисам толико узрастао у Богу да кажем: ‘Еј, важи, све је у Божијим рукама, како он одлучи тако ће бити’. Увек има оно – дај ја нешто да урадим, а онда видим да не могу ништа да урадим специјално. Могу само да седим у својим ограничењима којих је много.

Фото:Немања Јовановић

Шта је са свиркама, хоћете ли ускоро пред публику?

– Нешто су кренули да зивкају. Људи су жељни. Хоће да им се неко обрати, не само по питању музике, већ и позоришта. Било ко, човек човеку да се обрати и да га охрабри мало. Да му каже то је тако због неких ствари које су и теби јасне. Међутим, мораш да их признаш да постоје, а не да кажеш: ‘То су теорије завере’. Нису то теорије завере. То су одистинске завере. То је фрка са људима који имају много пара, који мисле да су много паметни. Са људима који мисле да су богови на земљи. Еугеника. Тај став да постоје људи који су бољи од других. То првенсто међу људима, е то је фрка – ја сам бољи од тебе, и мене не занима шта ти мислиш. Ја сам бољи од тебе, ја имам телекомуникације. Ја од ових постојећих речи правим нови смисао. Значи, играм се са нечим што ти не можеш ни да замислиш да јесте. Али, ко је пуно сигуран деси му се на крају да се превари. Ко мисли да је открио топлу воду. То питање важности, ега, -то су смешне ствари. Јер много преживелих ствари живи у нама, ми се тако управљамо према томе. Одувек је било тога, било је људи да су дошли до неких знања и сазнања, не знамо да ли су имали неке користи од тога. Ствари су данас представљене јако озбиљно. Људи се не шале. Иако постоји хумор, све неки сарказам, све оно што изазива киселину у желуцу, неко мрштење на нашим лицима. Глупост се нуди као мудрост, а досадни хоће да забављају друге.

Како се постављате према деци као родитељ у време свеопште конфузије и померања система вредности?

– Не знам да ли су то више наша деца. Врши се технолошко јањичарење. Усмеравају се деца ван наше моћи, а наша моћ је само у депоновању ствари да знају разлику између добра и зла. Дакле, да им ми стално нешто причамо, али ми што им више причамо, више их оптерећујемо. Питам се као Сократ – да ли ће мени бити боље што одлазим или вама што остајете?! Млади живе тако како живе. Нисмо им оставили добар свет. Оставили смо им гомилу кукавичлука, опортунизма, гомиле неког компромиса који нису добри. Ок, мора да постоји неки компромис, јер овај свет није само за нас, већ и за остале људе, и ми морамо да приметимо те људе, да још неко живи са нама, али из тог ситног интереса продали смо будућност своје деце.

Да ли вас порекло обавезује да усадите својој деци свест о томе ко су им преци, с обзиром на то да сте рођаци Гаврила Принципа?

– Он је мојој мајци ујак. Не деда-ујак, него прави ујак. Значи, зов неког јунаштва јави се с времена на време. Да нема јунаштва, увенули би. Нигде не би кренули, нигде се не би показали. Умрли би у сопственом кукавичлуку дубоко увучени у свој свет који је празан и хладан. Уместо да буде леп, топао и добродошао за сваког човека.

An undated picture acquired from the Historical Archives of Sarajevo on June 28, 2014 shows Bosnian-Serb Gavrilo Princip in his prison cell at the Terezín fortress after his arrest. Born a peasant boy in 1894 in the remote mountain village of Obljaj, Princip was a passionate Serb and Slav nationalist whose assassination of Archduke Franz Ferdinand in Sarajevo, 100 years ago this June 28, is widely considered to have sparked World War I., Image: 197610979, License: Rights-managed, Restrictions: ALTERNATIVE CROP, Model Release: no, Credit line: STR / AFP / Profimedia

Јел то значи да осећате да вашим венама тече јуначка крв?

– Не знам сад баш то. И о том мом рођаку Гаврилу, свакакве су приче биле. Оно што осећам вероватно осећају још неки људи. Није књига пала на једно слово. Има још младих и храбрих. Храбар је онај који размишља својом главом и чува своје срце да ради. Који ослушкује ко га зове. Тражи свој пут. Човек је створен да себе тражи, док пролази кроз гомилу лажи, а све те лажи су неке наше пројекције. Бежање од нас самих и онда само уверавамо друге, губимо снагу која нам треба да би остали људи, да би ту неку људскост, човечност задржали. Често, ми нисмо на висини онога што тражимо од света и од себе на крају крајева. Наш пандам стално нас нешто демантује, наше поступке, наше речи. Међутим, нема предаје. Коме се предати, сем небесима?

Како је дошло до тога да један рокер спозна Бога, пошто се рокенрол углавном повезује с пороцима?

– Нисам ја сад ту неки пример, постоје бољи примери. Дошло је тако што сам схватио да он може да ми помогне. Гледаш да будеш ок, да будеш добар човек, да победиш себе и оне егоизме. Нама несвест удара рекет. Некад нам се чини да смо у праву, па би за то дали главу. Онда се измакнемо са стране и увидимо да је то глупост, да смо ми за глупост хтели себе саме да дамо. А ако дајемо себе саме, значи да дајемо и друге, да смо стално у некој заблуди. Да смо и ми стално у неком ошамућењу. Имам мана као пас бува, али ту сам негде, Бог храбре чува.

Постоји и та потрошња. Истина се претвара у опште место. Та релативизација да нешто може овако и може онако. То је без везе. Или изрека “ако не урадиш кајаћеш се, ако урадиш кајаћеш се”, то су ђаволске ствари. Бар ја тако мислим. Што сам старији, све сам глупљи, али чувам чуку. Чувам своје срце. Пошто свако може да научи да буде паметан. Оде у техноманију и купи мало вештачке интелигенције. Међутим, ради се о томе да само срце треба чувати. Чувати ту душу која је део неба. Небо у малом. Кад видиш мртвог човека видиш како се он одједанпут осушио, нешто га је напустило. Многи живе, а да рођени нису. О томе се ради. Пролазе онако живот и не питају се много, јер људи су пристали да буду корумпирани. Могу ја да причам лепе ствари, али кад изађем у свет, гледам друге људе, гледам да будем ок, а често нисам ок ни сам. Могу да реагујем и овако и онако, значи, научити да будеш добар човек, да будеш сигуран у томе је поента. Доброта је сигурност. И те приче које прате рокенрол нису баш тачне. Многи ти рокери имају породице, имају децу, то је нека прича остала да раде ово или оно. Колико ја знам, моје колеге не раде те ствари које се приписују уз рокенрол. Људи имају већи ниво свести него они пре. Значи, не занима их само форма, коју било која врста делатности носи, занима их нешто више, хоће људи да размишљају. Међутим, морају да знају и о чему размишљају, јер много размишљања дави срце. Обесхрабрује човека. Само размишљати да би се размишљало, тиме наводиш неку јаловину у животу, а јаловина те затрпа, угуши и ћао. Мислим свако добро свим људима и да се извиним ако сам избедачио људе. А ово, корона и то, видећемо. Нека обрате људи пажњу на хигијену, шта једу, шта мисле. Нека обрате пажњу на своје тело, на своју душу. Људи чувајте се, много вас волим.

Извор: Нова.рс

MD MONTEL