ОТИМАЊЕ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА!

KOLUBARA Brčko

У селу Парчићи у Далматинској Крајини римокатолички свештеници одржавају мису у српском православном храму посвећеном Светом пророку Илији.

Село Парчићи се налази у далматинској микрорегији Буковици између Бенковца и Кистања. Раније је било под општином Бенковац а данас се налази у саставу кистањске општине пошто је село ближе Кистањама.

Ово село је било етнички чисто српско село са стопостотним учинком Срба будући да је 1991. године имало 352 становника од чега су се свих 352 изјаснили као Срби православне вјере.
Црква посвећена Светом пророку Илији у овом селу подигнута је још почетком 12-ог вијека одн. мање од 50 година након “велике шизме” 1054. године када је Римска патријаршија избачена из помесности хришћанских цркава.

Управо због своје велике старости, пуних 9 вијекова, а која је добро документована и непобитна, данас се врши отимачина овог храма од стране римокатолика јер се не уклапа у концепт о “Србима који долазе у Далмацију бјежећи испред Турака”.

Да би се фалсификовала чињеница да су Срби и то још православног обреда старосједиоци у Далмацији данас смо свједоци најгрубљег отимања српске културне баштине коју директно врши римокатоличка црква а епархија далматинска Српске православне цркве је тренутно немоћна.
Иако уопште нема католичких вјерника сваке године на дан Светог Илије по грегоријанском календару долазе хрватски свештеници – жупник Томислав Дубинко из села Бенковачки Перушић и жупник Дарио Матак из села Медвиђа у пратњи неколико десетина Хрвата из Медвиђе и Лисичића.

Из удружења Парчићана “Стара Буковица” у Батајници кажу : “Неки би и овај српски црквени објекат присвојили и приписали себи, али историјске чињенице говоре другачије. Знало се, а и сада се зна, да су од памтивијека овдје живјели само Срби: Дрче, Вукше, Војводићи, Иванишевићи, Кнежевићи, Богуновићи, Опачићи…

Не постоји ниједан историјски архив нити живо предање да су у Парчићима икада живјели римокатолици нити овдје има нити је икада било римокатоличког гробља. Гдје год да се загребе – и у папире и у земљу само се наилази на српски помен.

Парчићи су од постања српско село па чак и данас иако имају само једног становника повратника – Јована Вукшу званог Јоја.

Помиње се и повратак других, али Парчићи још увијек нису добили електричну енергију, четврт вијека од краја рата и потпуног спаљивања у “Олуји” када су све куће разорене до темеља. Истина, изграђено је тамо двадесетак повратничких кућа, али без струје и основних људских потрепштина тешко ће се ко одлучити на тај корак. Немају ни превоз до најближих општинских центара Кистања, Обровца, Бенковца, а очигледно да нема ни воље оних на власти да по том питању учине неке озбиљније кораке.”

MD MONTEL