Обиљежено 78 година од славне битке: Козара симбол херојске борбе и велике жртве

Kolubara

Код централног споменика погинулима положени су вијенци, а претходно је служен парастос. Овом догађају ове године присуствовао је мањи број људи због тренутне епидемиолошке ситуације узроковане вирусом корона.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да Српска као друштво функционише на тековинама свега онога што је дала Козара, али и многа друга мјеста широм Републике.

Цијановићева је навела да се обиљежавање на Козари данас одвија у нешто другачијим околностима него претходних година, али да су се упркос свему окупили данас на овом мјесту да би исказали поштовање према слободарском народу Козару.

Она је истакла да се на овај начин исказује поштовање и према напорима и свему што је уложено у вријеме НОБ-а, али и према борцима и становништву.
– Становништво је поднијело тежак терет и показало заправо на који начин се и достигне и на који начин се брани слобода. Република Српска баштини вриједности свега онога што носи Козара и многа друга наша мјеста, која су показала своје добро лице и увијек била на правој страни историје. Према томе наша захвалност, као институције, мора бити вјечна – рекла је Цвијановићева.

Додала је да такав мора да буде однос институција према овим догађајима

– Страдалништво које је везано за овај крај свакако изазива дубоко поштовање, али и неке друге ствари, а то значи опомену да морамо градити своју будућност, поштовати своју прошлост и на њој заснивати нашу будућност – рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, на свим тим тековинама и вриједностима увијек треба јачати институције Републике Српске зато што су оне гаранција јаке Српске.

– Наша је обавеза да градимо и додатно јачамо Републику Српску и да сваки пут на свим овим мјестима морамо тога бити и додатно свјесни – рекла је Цвијановићева.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је да се не смије дозволити прекрајање историје покушајима потомака оних који су убијали народ на Козари који кажу да се нешто друго дешавалао.

– Истина је да је овдје 3.500 партизана бранило збјег од 65.000 људи, цивила, жена, дјеце и стараца које је напало 45.000 разних формација усташа и Нијемаца и да је погинуло 9.500 бораца и 45.000 цивила – рекао је Додик новинарима на Козари.

Подсјетио је да је заробљени збјег са Козаре спуштен у Јасеновац “који је однио 500.000 живота Срба и 30.000 дјеце.

– Многа дјеца су дата у католичке породице гдје су промијењена њихова имена. То је један продужени злочин над нашом вјером и нашим народом. Чињеница је да су усташе и Нијемци овдје десетковали Србе, побили наше људе и уништили домове – истакао је Додик.

Нагласио је да у народу живи прича о Козари која је несумњиво симбол борбе за слободу против фашиста и симбол борбе за национално ослобођење јер су Срби овдје живјели и преживјели.

– Оно што боли је да комунистичка власт није вратила Козари оно што је требало да врати. Она је развијала нека усташка мјеста као што је Бугојно, а занемарила Поткозарје и Козару који су тако много дали. И зато је наш посао да радећи инфраструктурне и друге пројекте, као што је пут према Подградцима од прошле године, да вратимо Козари и њеном слободарском духу и страдњу дио тога и да сјећање живи – поручио је Додик.

Он је иразио задовољство да овај важан датум у српској историји заједно обиљежавају владе Српске и Србије.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Србије Зоран Антић нагласио је да је Козара стартише Срба у Другом свјетском рату и симбол отпора, страдања и борбе српског народа за опстанак.

– Ни Ковид-19, ни било шта нас не може спријечити да будемо заједно са нашим народом у Републици Српској – рекао је Антић.

Он је навео да је српски народ у 18, 19. и 20. вијеку дао много жртава у борби за слободу, а против свих оних који су жељели да Срби нестану на овим просторима.

“Када говоре о томе да смо ми геноцидни, напротив, геноцид је извршен над српским народом, српски народ је највише страдао и сви су дужни да поштују српске жртве”, рекао је Антић.

Он је најавио да ће се Влада Србије трудити да заједно са Владом Српске на свим могућим мјестима, на сваком камену, обиљежимо страдање било којег српског борца и цивила и недужног лица које је дало свој живот.

Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић рекао је да је ова планина некада хучала од експлозија граната, бомбардовања авионима и штектања митраљеза, а да данас живи мирно и да народ с Козаре данас шаље поруке мира.
– Култ сјећања на страдали народ и борце Козаре се настоји одржати у свим условима да млађе генерације вјечно памте страшне догађаје и тешка времена на легендарној планини – додао је Ђаковић.

Чубриловић: Народ Козаре дао велику жртву

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је, поводом обиљежавања 78 година од Битке на Козари, да је Козара до данас симбол херојске борбе и велике жртве коју је дао српски народ за слободу.
– Велику жртву дао је народ Козаре и Поткозарја у борби против фашизма у Другом свјетском рату. На Козари су у беспоштедној борби са фашистима животе изгубиле десетине хиљада бораца, али и цивила, жена и дјеце. Данас је дан када сви заједно треба да подсјетимо на ту херојску битку и велику жртву зарад слободе човјечанства и да одамо почаст херојском народу Козаре – истакао је Чубриловић.

Он је додао је је Козара мјесто које свједочи не само о жртви српског народа и његовом херојству, него прије свега о слободарској традицији, поносу и пркосу и онда када изгледа да је, због бројности и снаге непријатеља, та битка унапријед изгубљена, саопштено је из Народне скупштине Републике Српске.
– Српски народ са Козаре и данас гласно поручује да је његов завјет мир и слобода. У том завјету одзвањају гласови и мртвих предака и живих потомака. То је опорука која се не крши – поручио је Чубриловић.

Крвава епопеја

Офанзива усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, на Козару почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињен над српским народом икада.

Тог 10. јуна отпочео је концентричан напад на партизане из свих околних гарнизона. Фашистичке снаге почеле су опкољавање ширег подручја Подкозарја и кренуле у систематско убијање и уништавање српског народа и њихове имовине.

Око 40.000 њемачких и хрватских војника затворило је обруч око слободне територије козарске области. У опкољеном подручју збјег са око 80.000 српских цивила бранило је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда.
Послије 50 дана тешких борби и погибије 1.700 бранилаца, мјестимично је пробијен обруч и спасено је нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи ипак надјачали.

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године након 38 дана огорчених борби и великог отпора Срба.

Спалили су и опљачкали сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 српских цивила отјерали у логоре, махом у Јасеновац. Био је то испланирани геноцид. Убијани су дјеца, жене, старци.

Њемачке снаге, уз велику подршку усташа и домобрана, организовале су напад на Козару као најактивније жариште отпора.

Козарске Србе и партизанске снаге напало је 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, те 20.000 усташа и домобрана, а Мађари су учествовали са пет топовњача ријечне флотиле.

Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.

Напад је почео 10. јуна и кренуло је систематско потискивање и изнуривање бранилаца. Одбрана, у почетку врло успјешна, након десетак дана почела је да посустаје усљед губитака, замора и нестанка муниције.
Суочени са немогућношћу даљег одолијевања, борци Другог крајишког одреда одлучили су се за пробој из обруча 3. јула 1942. године у југозападном дијелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође, у сјеверозападној Босни.

Кроз све линије обруча пробио се знатан дио припадника овог одреда и дио збјега од више хиљада цивила.

Нападачи су у зору затворили обруч и кренули у “чешљање” Козаре. Већ првог дана ликвидирана је партизанска болница и побијено око 300 рањеника. Током наредне двије седмице њемачке снаге и јединице Независне Државе Хрватске брутално су се обрачунале на српским становништвом које није успјело да прође кроз обруч.

Један број убијен је на лицу мјеста, док је већина транспортована у логоре. Била је очигледна намјера да се то подручје потпуно “очисти” од српског становништва да би партизани били лишени базе и могућности преживљавања.
Око 68.000 становника депортовано је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износио је око 35.000 људи, од којих је највећи дио страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је услиједила.

Посебно је трагична судбина готово 20.000 српске дјеце, малих Козарчана, који су убијани и исцрпљивани глађу и болестима. Један дио је спасен и дат на усвајање хрватским породицама, а хуманитарка Диана Будисављевић успјела је да извуче из логора између 10.000 и 12.000 српских малишана.

Током усташко-њемачке злочиначке офанзиве на Козари и Поткозарју убијено је и страдало око 35.000 људи. Судбина Срба са Козаре једна је од највећих трагедија које су задесиле српски народ у 20. вијеку.

Споменик страдалницима Козаре подигнут је на Мраковици, једном од врхова ове планине. Ријеч је о импозантном споменику висине 34 метра, а посвећен је борби и страдањима током битке на Козари у пролеће 1942. године.

Извор: Глас Српске

MD MONTEL