Ремек дјело на шљаци: Ово је највећи портрет Новака Ђоковића на свијету и налази се у Београду

Kolubara

 Архитекта и „улични умјетник“ Андреј Јосифовски, познатији као “Пијаниста” направио је највећи портрет на свијету Новака Ђоковића на шљаци тениског клуба Ђукић на Бежанијској коси у Београду.

Простире се на површини од 264 квадратних метара, а цртеж је дугачак чак 24 метра, широк је 11 метара, а куриозитет је чињеница да је ријеч о првом умјетничком подухвату овог типа на црвеној земљи на једном тениском терену икада.

Повод цртежа под називом “ШЉАКАње терена” и цјелокупног пројекта “Прво очистимо себе, па погледајмо друге”, настао је из жеље да се пружи подршка Новаку Ђоковићу и да се покаже да у Србији постоје људи који вреднују све што најбољи тенисер ради и чини за наш народ, и не заборављају његова дјела упркос изазовима са којима се наш тенисер сусреће.

– Новак је човјек који има изузетан сјај. Он походи наше снове и свима нам је мотивација. Тешко је наћи тако велике ријечи које би га описале. Цитираћу овом приликом мог пријатеља Срђана Тимарова, који је рекао сљедеће: “Сви ви који немате дара да сагледате његову свјетлост, остаћете тамо, у мраку његове сијенке.” Е, то је Ђоковић”, говори Јосифовски, коме је за цртеж на шљаци било потребно шест сати непрестаног, али забавног, рада. Наиме, од поноћи, када је изашао на терен број два у ТК Ђукић, све до шест часова ујутро, “Пијаниста” је “шљакао”, пазећи на сваки детаљ брижљиво осмишљеног дизајна.

– Као дијете тренирао сам тенис, била је то 1997. година, што је гледајући на огромну популарност фудбала и кошарке међу мојим вршњацима, другима било некако чудно. Послије сваког тренинга било је обавезно чишћење терена и равнање подлоге. Тада сам научио да је то чишћење врло битно да би се ту на терену, показала вјештина и спортско витештво. За мене су спортски терени заувијек остали нека врста светилишта, гдје влада спортски дух и гдје се за побједу бори часно. Нажалост, не доживљавају сви спорт и шампионе на исти начин.

– Постоје они који не поштују довољно резултате и сматрају себе достојним да коментаришу и омаловажавају најбоље међу нама, посебно они који су рођени на западу. На њихову несрећу, а нашу срећу, десило се да мала балканска Србија изњедри једног великог шампиона у тенису, најбољег на свијету, Новака Ђоковића, каквог би иначе „требало“ да имају само земље које мисле да су добиле право да управљају свијетом, јер се у њима увијек рађају најпаметнији и најјачи људи. Тако барем они мисле. И у својим напорима да објасне како су они увијек и у свему у праву, а не Новак, ствари су превршиле мјеру – говори Јосифовски, и додаје:

– Изашао сам на терен од шљаке, са четком у руци да мало шљакам, јер као што рекох спортски терени су магична мјеста, као и чаробна огледала, а када се изгланцају говоре истину и само истину. Још је био мрак, што могу да потврде и сателитски снимци, кад је на терену синуо Новак. Ускоро је изашло и сунце да му се поклони. Истина је дакле да планетом влада Ђоковић, једини и први, а звијезде су то још одавно знале. Ето колико четке могу да буду важне и какав је значај прочишћења, не само за спорт. Човјек који даје своје срце и онима који му звижде. Мало је рећи побједник, амбасадор, хуманиста, добротвор и човјек за понос нације. Искрено, жао ми је тих мученика што се камењем на њега бацају. Само пси знају, како је то тешко лајати на звијезде – додаје Јосифовски.

Израда цртежа одвијала се доста брзо, иако је временски било ограничено на период током ноћи, због свијетлости рефлектора поред терена и чињенице да се по таквом освјетљењу боље уочавају нијансе и детаљи који чине портрет на шљаци.

– Можда је и најтежи дио био исцртавање цјелокупног простора по унапред замишљеној шеми. За то ми је требало преко сат времена. Послије сам урадио контуре, а затим се окренуо детаљима. Најзахтевније је било цртање очију, носа, уста, сијенчење лица и на крају поносите мајице. За Новакову косу је морало да се употребе додатни џакови шљаке, како би се што вијерније изнијансирала да буде тамнија и уочљивија. Све је рађено уз помоћ четки. Иако ми је било први пут да овако нешто радим, вјеровао сам да ћу успјети, јер Новак је велика инспирација и велика је част бити у прилици да се нешто учини за њега, тако да ми није било тешко да дам све најбоље од себе и завршим своје дјело. Захвалио бих се домаћинима из тениског клуба Ђукић, који су ми дали на располагање све што ми је било потребно, а посебно се захваљујем мојим пријатељима који су били уз мене цијелу ноћ и свесрдно ми помагали – наводи Андреј.

Као сљедећи корак оваквог једног пројекта Јосифовски истиче да му је жеља да то буде једна концептуална изложба портрета на теренима Ролан Гароса у Паризу, или неког сличног великог међународног турнира на шљаци, како би се и тамо пренијеле поруке о важности међусобног поштовања и уважавања.

Извор: телеграф.рс

MD MONTEL