Кратак пут од перфекционизма до депресије

KOLUBARA Brčko

Перфекционизам лако води у депресију, генеришући стрес и друштвену неповезаност, показала је најновија студија.

“Верујем да се деструктивност перфекционизма слабо разуме, потцењује и мало има у виду. Поврх свега, истраживања показују да се тренутно суочавамо са епидемијом перфекционизма. Због тога сматрам да је веома важно да се баци светло на ову веома важну ствар”, наводи се у истраживању Мартина Смита, предавача на Универзитету Јорк Ст. Џон, објављеном у Journal of Research in Personality.

Истраживачи су посебно били заинтересовани за то како су два аспекта перфекционизма – зебње перфекционисте (перцепција да други захтевају перфекционизам) и њихово стремљење истом (кад човек сам од себе очекује перфекционизам) – повезане са симптомима депресије. Како би се боље разумела ова повезаност, научници су спровели додатне анализе, у којима је учествовало 5.568 испитаника.

“Перфекционизам нити је здрав, нити позитивно прихватљив, нити функционалан. Пре је то озбиљно стање које изазива далекосежна психолошка оштећања. С тим у вези, ако се неко бори са перфекционизмом, охрабрујем га да разговара са професионалцем. Не постоје пилуле којима можете третирати перфекционизам. То говори, постоје јасни докази да перфекционизам може бити третиран, посебно у контексту дугорочне психотерапије”, рекао је Смит за PsyPost.

Истраживачи су, такође, утврдили доказе да стрес и друштвена неповезаност делимично објашњавају повезаност између перфекционизма и депресије. Стручно речено, веће перфекционистичке зебње су повезане са појачаним стресом и друштвеном неповезаношћу, док је жеља за перфекционизмом повезана са појачаном друштвеном неповезаношћу, али не и са стресом.

Откривено је да “људи склони перфекционистичкој забринутости изгледа размишљају, осећају и понашају се на начине који повећавају вероватноћу да им се десе стресни догађаји, што их чини подложним симптомима депресије”, појаснили су истраживачи.

Такође, “успостављање садржајне повезаности са другима је често тешко за људе који сматрају да се од њих очекује висок ниво перфекционизма, као и друге врсте прихватања, а љубав је условљена искључиво савршеним резултатима, док се људи који теже перфекционизму најчешће залажу за циљеве који не подразумевају личну одговорност, већ само следе захтеве ауторитета, на уштрб општих циљева, због чега мислимо да то изазива да пропусте или игноришу шансе да учествују у садржајним односима, што онда води ка депресији”.

Смит додаје да “иако све боље разумемо перфекционизам, има још много тога што треба открити” у том домену.

У изради студије “Зашто перфекционизам води ризику за симптоме депресије? Метаанализа посредничке улоге стреса и друштвене неповезности”, учествовали су Мартин Смит, Сајмон Шери, Вања Видовић, Пол Хјуит и Гордон Флет.

MD MONTEL