ЗНАТЕ ЛИ ПРИЧУ О БАЛКАНСКОМ ПОТУРИЦИ? Османлије нису стигле ни до Европе, а он је већ знао ком ће се царству приклонити

JP Putevi Brcko

Док је Османова држава била тек мала кнежевина, Балканско полуострво добило је свог првог “потурицу”


Осман Гази, познат и као Отоман био је вођа османских Турака и оснивач Османске династије. Он и династија, која је понијела његово име су касније основали и управљали новонасталим Османским царством која ће у каснијим вијековима постати једна од највећих сила у свјетској историји.

Ипак, на самом почетку стварања ове империје, док је Османова држава била тек мала кнежевина, Балканско полуострво добило је свог првог “потурицу”.

Осман је имао јако доброг пријатеља – Михаило Козес био је поријеклом Грк и гувернер византијске провинције Кирменкие. Не зна се како су се њих двојица упознали, али Козес је дјеловао као Османов савезник и дипломатски представник нарочито међу локалним грчким становништвом годинама прије него што је примио ислам. Чак је и учествовао  у рату као савезник на страни Османа и његових људи.

О томе шта је Михаила Козеса навело да промојени вјеру данас постоје контардикторне приче. Могуће је да је то урадио због пријатељства и скоро братске љубави са Османом Газијем. Нешто маштовитији извори помињу да је Козе уснио сан у коме му се јавио глас који му је рекао да то треба да учини.

– Сан паклени окруни Османа, дарова му луну ка’ јабуку – записао је Његош у “Горском вијенцу” описујући сан Осман-газија у којем му је Алах њему и његовим потомцима обећао читав свијет.

У игри су врло вјероватно биле и повластице и богатство нуђено свима који би отворено прешли на турску страну.

Како било, Михаило Козес је прешао у ислам 1304. и 1313. године и као муслиман постао је познат под именом Козе Михаило Абдулах. Он је тако постао први важнији хришћанин из Мале Азије који се одметнуо од хришћанства, прихватио ислам и постао “пребјег” или “потурица”.

До освајања Брусе 1326. играо је важну улогу као дипломатски саветник и изасланик Орхан I, сина и насљедника Осман I. Одиграо је пресудну улогу у стварању Османске државе.

Потомци Козе Михаила, били су познати под називом Михаоглу и та породица данас се сматра једном од четири најважније из раног периода Османске империје. Нарочито током 15. и 16. вијека Михаилови потомци сматрани су за неке од најмоћнијих политичких и војних фигура у Отоманском царству у Румелији иако никада нису заузимали највише положаје у држави.

Извор: Шајкача/ОбјективМедиа

MD MONTEL