Паљење лиле (велика ватра)

KOLUBARA Brčko

Паљење лиле (велика ватра), сушене коре дивље трешње или брезе, је стари обичај којим се призивало добро зравље стоке и благостање у домаћинству.

Пастири, обично дјеца, би палили лилу на трговима и онда кренули по домаћинским кућама, у шали претећи да ће запалити стаје и кошнице ако не добију дар. Домаћице би их одвраћале од тога нудећи сир, млијеко и кајмак.


Бугари су вјеровали да послије Петровдана вријеме бива хладније, да се сунце окреће зими, да птице престају да пјевају, а трава да расте.

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.

Обично се то ради на мјестима гдје се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују дјеца и омладина. Паљење ватре и лила симболише она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.

Паљење лила симболизује и сагоревање свих људских овоземаљских грехова, како у срцу тако и у души.

Обично их пале деца и млади обилазећи око кућа, торова, извора по три пута, говорећи: “Лила гори жито роди“, или “Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде“.

Ове године у 21:00 лилање код МЗ Илићка Брчко.

MD MONTEL