Брачки камен трпи све

KOLUBARA Brčko

Град Загреб, 1927. године, доноси одлуку да један од његових најлепших тргова понесе име Трг краља Петра I Карађорђевића Ослободиоца.

Недуго затим, 1932, чувени хрватски лекар, научник и политичар др Лујо Талер износи идеју да град Загреб ода још већу почаст српском краљу Петру I Карађорђевићу и да се на истоименом Тргу изгради велелепни музеј, а за ту мисију чак завештава свој целокупни иметак.

Оловку у руке узима Иван Мештровић, те уз учешће својих колега, црта идејно решење за „Дом ликовне умјетности краља Петра I Великог Ослободиоца”. Градња тог несвакидашњег здања почиње 1934. године, а сви домаћи и светски медији извештавају о чудноватом кружном ремек-делу са 36 брачких камених стубова и јединственом стаклено-бетонском куполом, тада највећом у Европи. Овај монумент, 1938, благословио је загребачки надбискуп Алојзије Степинац, као и прву постављену изложбу: “Пола века хрватске уметности”.

Међутим, већ 1941. године, руководство НДХ и Анте Павелић доносе одлуку да се овај „Дом уметности“ претвори у прву загребачку џамију и да се трг преименује у Трг Кулина Бана.

Почиње зидање три минарета високих по 45 м, преуређује се унутрашњост, уцртавају калиграфска арапска слова и коначно 1944. настаје нов изглед и име: Џамија поглавника Анте Павелића, а на самом улазу, уместо Мештровићевог рељефа краља Петра, поставља се табла са натписом:

„У славу и у знак љубави спрам Алаха Бога Јединога, те у знак пажње према муслиманима, подиже поглавник Др. Анте Павелић овај велелепни храм у главном граду Загребу да одани синови витешког народа хрватскога, искрени следбеници узвишене вере Ислама, скрушеном молитвом јачају прегалачке снаге у борби за одбрану и напредак лепе своје домовине Независне Државе Хрватске, која да би вазда сретна била”.

Али ни ту није био крај. Одмах након Другог светског рата, нова власт, изнад улазних врата „поглавникове џамије”, веша тадашњег загребачког муфтију Исмета Муфтића, те поново преименује трг у Трг жртава фашизма, а чувени политичар Мика Шпиљак потписује налог да се минарети сруше и ово здање претвори у Музеј народног ослобођења, па затим врло брзо у Музеј народне револуције, онда у Музеј револуције народа Хрватске, да би се поново трг именовао 1990. у Трг хрватских великана, а објекат у Дом хрватских ликовних уметности.

И тако, од краља до… нових прекрајања историје…

Из едиције: НестварноАстварно.рс

MD MONTEL