ТРЧИМ ЈА, ТРЧИШ ТИ, ТРЧИМО СВИ!

KOLUBARA Brčko

Позната вам је прича о градском парку у Кондоминијуму и чувеној трим-стази. Није ово још једно обрушавање на градске власти, мада не би било згорег да мало прошетају градски оци по Градском парку. Имало би се тамо што-шта поправити, обновити… Ал` не морају да журе наши градски оци. Знамо ми да тренутно имају и већих проблема.

Наручени су и плаћени респиратори који никад неће стићи. Исто као што никада неће стићи ни ЦТ ни магнетна резонанца. Немамо тестове за корону, а и када стигну (ако икада стигну) није утврђено колико су веродостојни… Да не причам да нам је преполовљено медицинско особље које, због недостатка и неадекватне опреме, или је у кућној изолацији или лежи у болничким креветима… Е сад, хоће ли неко из менаџмента Болнице напипати ћорку… Дакле има и пречих ствари од нпр. пресвлачења бетонских стаза у Градском парку или поправке дечијег игралишта.

Ипак, јесте ли упратили ко су корисници чувене трим-стазе у Градском парку у Кондоминијуму? О, па то морамо рашчивијати заједно!

Једини који заиста умеју и требају да користе тартан стазу, како би обављали квалитетан тренинг, су атлетичари. Наравно, слажем се да би њима најбоље одговарало да тренинг обављају на Градском стадиону. Јбг, стадион нема тартан стазу а и неки баја је ставио шапу на стадион, као да му је то бабовина, те мотком растерује децу са стадиона. Наводно не сме да се ремети мир на стадиону иначе ће фудбалери да доживе “штресове” те ће тако из пете лиге због стреса пасти у шесту лигу! То би било погубно за домаћи фудбал! Чак терају и врапце са стадиона како не би својим прелетањем узнемирили фудбалере на тренингу! Штрес је то бајо мој!!!

Дакле. Осим атлетичара, тартан стазу (или трим стазу, свеједно како је зовете) у парку користе готово сви грађани Кондоминијума. Или барем добар део грађана. Ипак, морам признати да оне редовне кориснике морамо поделити у посебне категорије тркача. Па кренимо редом:

– Фенсери

Њих морам ставити на прво место! Препознаћете их по фул џогинг маркираној опреми која кошта к`о половна Шкода. Дишу дубоко док џогирају како би привукли пажњу других. Џаба фул опрема ако то нико није видео! За трчање користе часове врхунских тренера са Јутјуба. У току трчања “незаинтересовано” су загледани у једну тачку. Носе слушалице у ушима (прати онлајн час) и након сваког истрчаног круга праве паузу за склекове (чекају да прође реклама на јутјубу)!

– Вишеслојни тркач

Тешка категорија становништва. Трче како би скинули вишак килограма. Можете их препознати тако што на себи имају неколико слојева мајица, чарапа, гаћа, поткошуња па чак и шушкавац на +40 степени. Већина њих носи и стезник, чисто да им се сало не распе по стази. Због спорог начина трчања требали би да носе и рефлектујући прслук, да их фенсери не би стигли са леђа и како се не би закуцали у њих! По доласку кући поједу кајиш сланине правдајући то оном чувеном “САМО ЈОШ ДАНАС, АЛ` ОД СУТРА КРЕЋЕМ НАЈОЗБИЉНИЈЕ”!

– Ташница бој

Препознаћете га по фризури “свака длака на свом месту стоји” и окорамљеној ташници чак и док трчи. Никад се не зноји. Ради у Влади и нон – стоп прати поруке на телефону (можда искрсне нешто ванредно). Не трчи због себе већ зато што је џогинг ИН!

– Маза и Луња

То су брачни парови који се не одвајају једно од другог никада, али баш никада! Заједничко време проводе чак и у време џогигна. Они имају заједнички профил на ФБ, заједнички парфем, заједничку четкицу за зубе, шампон за туширање, четку за косу… све, баш све заједничко па тако се и чешу заједно трчећи трим стазом. Најчешће он трчи њен темпо… могао би он и брже ал лепше му је овако – заједно са њом, куцо мааацооо! Мада, у ову категорију спадају и они којима је џогинг “маска”. Ради се о онима који су у браку али стазу користе за ванбрачне активности. Дакле “он чеше туђу жену” или “она чеше туђег човека” – свеједно. За разлику од брачних другова, ово ванбрачно чешагијање препознаћете тако што се третира по мраку, одмах по одласку комараца из парка у центар града!

– Лептирић

Веома популарна и симпатична група корисника трим стазе. Ради се о соло тркачицама, још неудатим а најчешће тек разведеним. Можете их препознати по фул “make up” у било које доба дана док трчи! Њен рад руку и ногу помало је неартикулисан и подсећа на лутку на кончићима. Сва разиграна ко лептирић. Има карактеристично “види ме” млатарањe главе са леве на десну страну – да случајно неко не промакне – и неартикулисано котрљање очима у контра смеру од главе!  Једина ствар коју лептирићи раде више од трчања у парку је хватање најбољег угла да опали селфи за ФБ!

– Миле контраш

Немогуће га је не препознати. Вечито намргођен. Док сви трче у једном правцу “Миле контраш” трчи у супротном смеру – неће њему нико одређивати на коју страну ће да трчи! Типичан пример људи који, још ујутру, кад устану прво се посвађају са јастуком па онда редом са свима ко им се тог дана нађе у видокругу! Зарад мира у парку, нека га, нек трчи како хоће!

– Парковски домаћи шетачи

То су они корисници трим-стазе у касним педесетим годинама. Његов темпо спорији је чак и од  пужа. Довољно спор да се не озноји и да му не излапи парфем. Озбиљно држи десну страну стазе и једва чека да га неки лептирић престигне како би могао да ужива у њеном неартикулисаном млатарању ногицама и рукицама. Препознаје се по гардероби пастелних боја!

– Пратизански диверзанти

Ова група можда није најбржа али је вероватно најстарија на трим стази у Градском парку.  У њу спадају сви они који броје +70. Крећу се у тројкама. Памте све из доба глагољице, мада им је у сећању доста тога нестало из задњих година. Добро су распоређени по стази и изигравају живи зид за све кориснике стазе! Већина њих не користи слушни апаратић те се не исплати викати “МОЖЕ МАЛО ДЕСНО”! Због епидемиолошких мера заштите освајају све клупе у парку како би седели на одређеној дистанци! Срећа, рано иду на спавање!

– Усклађени по препорукама Кризног штаба

Изузетно је тешко схватити ову групу грађана. Редовно прате све донешене препоруке Кризног штаба и дубоко верује да напоље не треба никако излазити. Са друге стране њихово друго “ЈА” у њима урла на сав глас да морају искористити ове преостале минуте на планети Земљи и “још мало” уживати у животу. Стога ову особу можете препознати да џогира уз маску на лицу и са медицинским рукавицама. Није му лако! Борба унутар себе и борба на површини. Ако не умре од бриге умреће због маске и онемогућеног дотока кисеоника у организам током трчања!

– Сиријски дугопругаши

Нема их свакога дана али веома често у летњем периоду могуће је видети ове дугопругаше који долазе из Сирије. Истина, они не користе тартан стазу јер је њихова дисциплина европски маратон. Зато у парку користе веће дрво за дневну одбрану од сунца и повећи жбунић за редовно пражњење бешике.

– Случајни посматрач

Једна посебна категорија корисника Градског парка. Препознаје се по тамним сунчаним наочарима, чисто да не буде примећено где гледа. Слушалице у ушима, слуша блуз и као не интересује га ништа. Помно прати свaког лептирића док пролази поред њега! Реално, да нема таквих “случајних” посматрача, не би било ни оваквих записаних прича!

А ви, јел трчите по парку?

MD MONTEL