ОЛУЈА-НЕСТАНАК СРБА

JP Putevi Brcko

Народ који има прилично мршаву и сиромашну сопствену историју, културу и идентитет и чији је највећи историјски домет прослављање празника “Олује” је осуђен на пропаст. Они то данас не виде али је то њихова неминовност.

И сад, сви се питају, како је уопште могуће да један народ у сред Европе на овакав начин прославља “Олују” као завршетак геноцида?
Одговор на то пронаћићете у последицама вишедеценијске диктатуре једног Хрвата Јосипа Броза Тита, који је најпре амнестирао Хрвате за злочин геноцида из Другог светског рата, а затим у име “братства и јединства” учинио све да се ти злочини забораве. Уз њега, и неуморан рад Ватикана и Римокатоличке цркве, доводе до тога да свет напросто није чуо за логоре смрти Јасеновац, Јадовно, јаме или ове дечије логоре за српску децу које видите на слици.

Никад није било казни за хрватски геноцид, прешло се олако преко свега у име Титоизма и “братства и јединства”, наставили смо да живимо у истој држави као да се ништа није догодило и зато је (за разлику од Немаца и Јевреја или Турака и Јермена и Грка) било могуће завршити геноцидни подухват у “Олуји” 1995. године. У главама Хрвата не постоји свест о томе, а захваљујући Титовој вишедеценијској пропаганди, српски четници су за њих исто што и Павелићеве усташе и све је релативизовано до крајњих граница.

Хрватска држава почива на геноциду и њен темељ су безбројни злочини над православним Србима. Идентитет хрватског народа, ког у великом проценту чине покатоличени Срби, је изграђиван на синтагми ХРВАТ = НЕ-СРБИН! Иако се служе штокавским српским језиком на који су накалемили своје писмо Гајицу, иако слушају и веселе се уз српска кола или покушавају знамените Србе (чије су рођаке побили) да присвоје, њихов читав идентитет се састоји у нечем негативном “да нисмо Срби”. Такав идентитет заснован на негацији је крајње неаутентичан и самим тим осуђен на пропаст.

“И припадност римокатоличкој цркви је у савременој НДХ (као и у оној првој) изразито деформисана и доживљава се као национална одлика, упркос томе што је свака велика хришћанска деноминација по дефиницији над-национална. Провизоријум државе под именом ‘Хрватска’ нема баш никакву будућност, историјски ће бити кратког века, неће оставити ниједног позитивног трага, а људи ће га се сећати само по незамисливим злочинима као једином трајном завештању (јер ће имати ко да памти жртве).

Када би, којим случајем, сви Срби тренутно нестали (на чему, нажалост, сами раде), та вештачка творевина би се у трен ока распала у братоубилачком крвопролићу.
Заиста, заиста треба добро пазити на чему се гради идентитет: национални, државни, породични и лични”.

Део текста преузет од проф. Оливера Томића.

Извор: Историја Срба

MD MONTEL