Јесмо ли на прагу новог ванредног стања?

JP Putevi Brcko

Да би заштитили здравље људи и привреду морамо нешто предузети – апелују надлежни и позивају на поштовање мера заштите. Но, чини се да грађани све мање верују у опасност од коронавируса, а и у апеле, наредбе и препоруке кризних штабова. Док корона пуни болнице друштвеним мрежама деле се непроверене или неадекватне терапије. Јесмо ли на прагу новог ванредног стања, како раде надлежни, а коме верују грађани?

Од похвале Светске здравствене организације – до система који је пред крахом. Како и ко су кривци, најчешћа су питања. Од свакодневних конференција за новинаре кризних штабова до штурих саопштења за јавност и летака који подсећају на поштивање мера. Генерално, кризни штабови су урадили доста посла, наредбе су јасне и нису тешке, но проблем је у праћењу и надзору истиче Горан Черкез, члан Кризног штаба Министарства здравства Федерације БиХ.

„Ми радимо, комуницирамо, не кријемо. Ми смо имали у седам дана преко 35 смртних случајева. Говоримо о озбиљним цифрама и сви би се требали забринути јер нико од нас не зна хоће ли бити лакши или тежи болесник. Позивам јавност на солидарност без рестрикција. Ипак, на наредној седници Кризног штаба ћемо разматрати да ли ћемо од Владе Федерације затражити поновно увођење ванредног стања уколико дође до ескалације“, рекао је Черкез.

Да надзор мора бити ефикаснији, а инспекције делотворније сматра и директор Јавне установе Дом здравља Кантона Сарајево Мухамед Ахмић.

„Колико становништво прихвата савете Кризног штаба Министарства здравства Кантона Сарајево је сасвим друга страна приче. Мислим да су слобода и одговорност две стране истог новчића. Дакле, становништво не може бити слободно да не поштује мере које кризни штабови доносе, а да одговорност буде на неком другом. Нарочито би Влада Кантона Сарајево требала више порадити са службама инспекције“, казао је Ахмић.

Зашто грађани све мање верују надлежнима и званичним изворима информација, а чини се све више неадекватним или непровереним саветима и терапијама на друштвеним мрежама?

„Ми када чујемо да је дневно преминуло седам, шест, три особе – ми мислимо да су то тамо неке особе, међутим, требамо се запитати шта ако се то деси нашим највољенијима… Шта ће Кризни штаб урадити, још увек не знамо. Не памтим када је последњи пут Кризни штаб Министарства здравства Тузланског кантона одржао конференцију за новинаре на којој би могли поставити одређена питања. Све се своди на саопштавање пуког извештаја који медији преносе. Питамо се – до када? И медији шаролико извештавају о корони јер знамо да је већ увелико почела и предизборна кампања“, казао је Адис Јашаревић, уредник Тузланског инфо портала.

„Фокус је отишао на то – не могу кривити никога, не знам ни ја – ко је крив, али пажња се скренула на некакве покрете и фреквенције. Не знам ни сам које сам све глупости чуо. Нико не слуша академике, специјалисте. Сад сви коментаришу. Политички коментатори дају своја мишљења, неписмени дају своја мишљења. Сви равноправно могу доћи у медије и дати своје мишљење. Неко каже да су у Штабу неписмени и незналице – ако су тамо академици и професори неписмени и незналице, онда ја не знам ко овде ишта зна“, истакао је Вјекослав Мандић, министар здравства Федерације БиХ.

У Републици Српској нешто су чешће конференције за медије и прилика новинарима да поставе питања и дилеме која јавност занимају или брину. Но, чекајући вакцину и трајније решење и даље је доста питања без одговора.

Извор: Н1

MD MONTEL