Изузетан научник др Слободан Ђокић

Kolubara
Само је један потпуно нов и изузетно успјешан и дјелотворан антибиотик откривен и у потпуности истражен у бившој Југославији. Наиме, фармацеутска индустрија бивше Југославије не може да се похвали неким великим доприносом за свјетску фармацију и медицину, осим једног производа чији значај додатно долази до изражаја у вријеме пандемије Коронавирусом.
Руку на срце, ретко која земља изван земаља индустријског запада, посебно САД и Њемачке, може да се похвали револуционарним доприносима у свијету фармације и медицине, генерално иза Другог свјетског рата (са изузетком Совјетског Савеза), па тако овај југословенски производ додатно добија на значају.
Међутим, поставља се питање, зашто ми пишемо о једном југословенском производу у власништву једне југословенске фармацеутске компаније са територије Социјалистичке Републике Хрватске и са сједиштем у Загребу? Разлог за то јесте да је у питању проналазак, односно дјело, једног изузетно талентованог Србина, др Слободана Ђокића, који је својевремено радио за ову компанију.
Дакле, бавићемо се јединим изузетним доприносом наше фармацеутске индустрије свјетској медицини које долази из руку једног заборављеног научника—Србина!
Те 1980. године у загребачкој фармацеутској компанији Плива, тим научника запослених у тој компанији је на идеју др Слободана Ђокића и под његовим стручним руководством развила антибиотик ”Азитромицин” који је још познат и по називима ”Зитромакс” и ”Сумамед”. У питању је антибиотик који се користи у третману бројних бактеријских инфекција, попут запаљења средњег уха, стрептококалне инфекције грла, запаљења плућа, бактеријских дијареја и других интестатских инфекција. Такође се користи у третману полно-преносивих болести, попут хламидије и гонореје, а овај антибиотик се показао и прилично успјешним у третману маларије.
Азитромицин припада класи азалида и врста је макролидног антибиотика. Због тога што се ради о веома ефикасном лијеку, Свјетска здравствена организација је уврстила Азитромицин у листу лијекова који су од критичне важности за људски род, а само у Сједињеним Државама се годишње припише на рецепт за преко 12 милиона пацијената.
Након што је др Слободан Ђокић 1980. развио Азитромицин са својим тимом (Габријела Кобрехел, Горјана Радобоља-Лазаревски и Зринка Тамбурашев), његова компанија ”Плива” је добила патент на овај антибиотик већ 1981.
Пошто је долазила из комунистичке земље, Плива вјероватно није била свјесна да је добила изузетно профитабилан производ из руку једног ријетко талентованог научника који је могао само кроз продају на западу да је уздигне на ниво најразвијенијих фармацеутских компанија на свијету. Већ 1986. када је постало потпуно јасно о каквом се антибиотику ради, Плива је уступила лиценцу за производњу и продају Азитромицина једној од највећих свјетских фармацеутских компанија, америчкој компанији са сједиштем у Њујорку ”Pfizer” која је на себе преузела развој, производњу и продају у земљама западног свијета, док је Плива и даље производила овај лијек за источна тржишта.
И данас се на студијама бизнис администрације на највећим универзитетима на свијету проучава случај југословенске Пливе, која је имала патент на производ чија се вриједност тада процијењивала на изнад једне милијарде долара, а која је исти препустила кроз уговор о лиценци америчком Фајзеру 1986. године за ”само” 270 милиона долара. Фајзер је на Азитромицину каснијих година и деценија зарадио милијарде долара. Патентска заштита Азитромицина (која је иначе по својој правној природи временски ограничена) је истекла 2005. године и данас овај антибиотик може да производи било која компанија на свијету.
Интересантно је да, иако се ради о антибактеријском лијеку, Азитромицин данас показује веома добре резултате код третмана запаљења плућа изазваног Коронавирусом.
Иначе, др Слободан Ђокић је рођен 1926. године у Даниловграду. Након завршене гимназије, уписао је студије хемије на Универзитету у Загребу 1947. године гдје је и дипломирао 1952. Усавршавао се једно вријеме у Прагу, а 1957. године је одбранио докторску тезу на Хемијском факултету Универзитета у Загребу. У фабрици лијекова Плива радио је од 1953. године, а од 1971. до 1990. био је директор истраживачког института Пливе као изузетно надарен научник. Био је и редован професор на Технолошком факултету у Загребу. Бавио се истраживањима синтезе органских једињења и проблемима развоја фармацеутских производа. Умро је у Загребу 1994. године.
Ред је да се неко сјети нашег изузетног научника др Слободана Ђокића, а поука за све младе Србе данас јесте да ако желе да зараде огроман новац, нека прије посвете своје каријере фармацеутским истраживањима него естради, криминалу и осталим изливима ужасне таштине.
На фотографији видите др Слободана Ђокића са својим асистентима заслужним за проналазак Азитромицина, као и његову формулу.
Извор: Историја Срба
MD MONTEL