Како је настала Инсомниа

KOLUBARA Brčko

Чланови групе Фејтлес откривају како је настао њихов хит 25 година касније

Освојила је топ листе у 17 држава, ремиксована безбројено пута и, након 25 година, још увијек звучи феноменално, ”Инсомниа” је, несумњиво, један од највећих хитова електронске музике свих времена…

Но, прича о томе како је настала, на врхунцу славе групе Фејтлес, није се могла чути ни прочитати. Годишњице од 10, 20 или 25 година од настајања неког дјела, стога су идеалне за сличне ”инсајдерске” приче. Прије свега, временски контекст 1995., био је као створен за креирање плесних химни, поготово у УК-у, гдје је сцена била на свом врхунцу. Клубови попут Creama или Ministry Of Sound су пуцали по шавовима, рађао се и нови Underground покрет кроз jungle и d’n’b. Бендови попут Продиџиа, Орбитала или Underworld  већ су пунили стадионе, а Chemical Brothersi и Leftfield објављивали своје прве албуме. Продуцент Роло Армстронг, клавијатуристкиња/ДЈ Систер Блис и репер Maxi Jazz окупљају се по први пут, у намјери да сниме један сингл, Salva Mea”. Али, кад су кренули с радом и кад се Макси укључио са својим хипнотичним мантра стилом репања, Роло и Блис постали су свјесни да би било штета стати само на једном синглу…

“Макси нас је заиста надахнуо, то је цијела истина. Његова животна филозофија и његов стил били су носиоци првог албума, а и свега што је услиједило.”, открива Систер Блис.

У прољеће ’95. излази ”Salva Mea”, на Роловој етикети Cheeky Records. ”Све се радило по принципу ‘уради сам’. Нисмо имали менаџера, а будући да сам био сувласник Cheeky Recordsа, на мене је спало бавити се пословном страном приче. Осим тога, наше су музичке улоге биле јасно дефинисане, што нам је помогло да опстанемо током свих тих година”, признаје Роло.

Salva Mea” је прошла сасвим солидно, засјевши на 30.мјесто УК синглова, но за довршетак албума ”Reverence” недостајала је једна клупска бомба. У то вријеме, најзапосленија чланица групе била је Систер Блис која је ДЈ-ирала готово сваке ноћи. Њена је идеја била насловити ствар ”Инсомниа” из једноставног разлога – није могла спавати… Легенда каже како је Роло ту идеју пренио Максију путем телефона, а овај је већ за 20-ак минута имао готов текст. И музички дијелови су испали из Рола и Блис релативно брзо. Пјесма је зготовљена и снимљена у једно јутро, у некадашњем лондонском Swanyard Студију, гдје су снимали бендови као што су Suede, Pulp или Pet Shop Boys…

Систер Блис открива и како је ”Инсомниа” посвећена Carl Craigu и цијелој детроитској сцени која је показала цијелом свијету како се малим корацима може постићи свјетски успјех и надићи сва подцјењивања и подсмјехивања.

”Инсомниа” је објављена у децембру ’95. Дошла је до 17.мјеста на листи синглова, углавном захваљујући Радију 1, који првобитно није био одушевљен синглом, јер није имао рефрена. ”У тој фази, сви смо сматрали како ће нам Фејтлес остати само хоби”, признаје Maxi Jazz. Но клупска сцена није се сложила. ”Инсомниа” је убрзо постала ”must have” плоча код британских ДЈ-а, а верзију са звоњавом Биг Бена пуштала се 1.1.1996. у 00 ч, на новогодишњим забавама широм УК-а…

И можда би се успјех ”Инсомније” овдје зауставио да није било становитог Jürgen Kramerа који је лиценцирао издање за њемачко тржиште на својој етикети Blow Up. Успјех је у Њемачкој био такав да је ”Инсомниа” у једном тренутку дошла до другог мјеста топ листе синглова, а ”Salva Mea” до трећег, што је, у историји успјело још само Битлисима. Након тога, ”Инсомниа” је похарала и остале европске листе, ушавши у топ 10 у Аустрији, Белгији, Ирској, Француској и Данској. Број један је била у Норвешкој, Канади, Швицарској и Шведској, а до данас се враћала у форматма кроз разне ремиксеве…

”Испочетка нисмо били тога свјесни. Пит Тунг ју је поновно почео пуштати на Ибици током љета ’96. Морали смо је поново издати.”, открива нам Роло. Идуће издање ”Инсомније” доспјело је до 3.мјеста УК синглова, зацементирало њен статус једне од химни 90-их и изазвало талас појаве сличних (копираних) ствари. Звук клавијатуре из ”Salva Mea” и ”Инсомније” појавио се у насловима комерцијалних имена плесне музике Brainbug, Future Breeze или DJ Quicksilver…

”Било је пуно оних који су нас покушавали копирати. Називали смо адвокате готово свакодневно. Кад сам била млађа, била сам пуно свадљивија него данас и такве ствари су ми јако сметале. Осим тога, ти ”плагијати” су и нас успоравали будући да нисмо хтјели запети у звуку ”Инсомније”, него даље развијати наш соунд. У том смјеру смо се наставили трудити све до данас…”, закључује Блис.

Извор: Mixmag/ОбјективМедиа

MD MONTEL