Србин је и даље свјетски рекордер: Већ 30 година скок Драгутина Топића пркоси времену и генерацијама!

Kolubara

Имала је Србија много врхунских атлетичара, освајача медаља са великих такмичења, али само јадан је свјетски рекордер и то већ пуних 30 година – Драгутин Топић је на данашњи дан у Пловдиву увис скочио невјероватних 2,37 метара што је и дан данас важећи светски јуниорски рекорд!

Бугарски град Пловдив био је домаћин трећег јуниорског Свјетског првенства на отвореном у августу 1990. године. Тадашња Југославија окитила се са три медаље сребром Маријане Лужар на 400 метара са препонама (56.74с), бронзом Стевана Зорића у вису (2.26м), и златном медаљом Драгутина Топића у исто дисциплини, али оно што је још веће од ступања на ”кров свијета” јесте и начин на који је дошао до њега.

Топић тог 12. августа 1990. не само да је прескочио све противнике него и све дотадашње јуниоре који су икада скакали увис јер је поставио нови јуниорски Светски рекорд прескочивши невјероватних 2,37 метара.

Новине су се тих дана утркивале са насловима и хвалоспијевима за 19-годишњег Београђанина који је за 1 центиметар надмашио дотадашњи рекорд легендарног Хавијаера Сотомајора. Тај скок прије 30 година је био нешто невјероватно, нешто што се сматрало немогућим, а да су били управу говори и чињеница да га до дана данашњег нико није надмашио!

– Очекивао сам да могу да оборим рекорд. Два пута сам га нападао прије тога. Једном сам то учинио у Сплиту на државном првенству, када сам прескочио 2,34 метара, а на једном другом такмичењу сам послије 2,32 ишао на 2,37. Оба пута био сам близу, у Сплиту поготово – рекао је Топић Спортском журналу прије 10 година на обиљележавању 20-годишњице овог успјеха.

Драгутин Топић са тренером Михајлом Швраком, Маракана 1990. скок увис, Црвена звезда, Маракана, 12. јул 1990.

Иако је 2020. година, иако су рекорди у готово свим дисциплинама обарани по неколико пута, било јуниорски или сениорски, овај Топићев је и даље важећи, а само је један момак успио да понови оно што је српски, тада југословенски, висаш учинио.

Двије године касније Британацу Стивену Смиту пошло је за руком да такође прескочи 2,37 метара у јуниорском стажу, али ту је стао. Због тога што је Топић први који је успио да прескочи ту висину тај рекорд се пише њему и још увијек поред његовог имена стоји WЈР (world junior record).

У квалификацијама које су одржане дан раније, 11. августа, Топић је без икаквих проблема из првог покушаја прескакао све до квалификационе висине од 2,16 метара, заједно и са њом. Норму је прескочио и Стеван Зорић, с’ тим што је у својој групи Топић био једини који је успио у томе, док су у Зорићевој, поред њега, још четири висаша прескочила ту норму за директан пласман у финале.

– Обично сам у каријери имао проблема у финалу када сам био добар дан раније у квалификацијама и обрнуто, али тог пута не. Био је то један од оних дана када можеш све, када се звијезде поклопе – истакао је Топић.

У финалу пет атлетичара је прескочило преко 2,20 метара, а драма је настала на висини 2,23 метра.

–Њих тројица: Стева Зорић, Тимоти Форсајт и Хенрих Бејер скочили су из прве ову висину, а ја у другом. Помислио сам – нећу ваљда опет да будем четврти… – данас кроз осмијех се присјећа тог тренутка Топић.

Нијемац Бејер је и стао на тој висини, Зорић је прескочио и 2,26 метара док је Аустралијанац Форсајт догурао до 2,29 метара, али даље није могао. Једини који је успио да прескочи преко 2,30 био је Драгутин Топић, али ни ту није стао и стигао је до рекордних 2,37 метара.

Након што је поставио нови јуниорски свјетски рекорд југословенски висаш је љетвицу поставио на 2,40 метара.

– Једини који је тада могао да ме заустави био сам ја сам. Рушио сам руком у првом и нисам покушавао даље, не зато што нисам могао да скочим, већ сам оставио то за неки други пут, за Првенство Европе у Сплиту. Бог ти да двије до три такве прилике у животу и не смијеш да их пропустиш, као што сам ја тада урадио.

У Сплиту на Европском првенству за сениоре Топић је освојио нову златну медаљу, али овог пута није успио да понови висину коју је прескочио само двије недеље раније. Зауставио се на 2,34 метара. Славу на том шампионату однијела је Снежана Пајкић освојивши злату медаљу са новим државним рекордом у трци на 1500 метара.

Висине од преко 2,30 метара Драгутин Топић је у каријери прескочио чак 78 пута (48 на отвореном и 30 пута у дворани).

Још је неколико пута у каријери покушао да прескочи магичних 2,40 метара, али му је за то на крају недостајало свега 2 центиметра, иако су касније анализе показале да је имао скокове и преко те висине.

Драгутин Топић показује висину од 2,37 метара, коју је прескочио на јуниорском Светском првенству гдје је уз златну медаљу поставио и још увијек важећи свјетски рекорд за јуниоре, у поређењу са фудбалским голом; Маракана, 16. август 1990.

Лични рекорд и још увијек важећи државни рекорд Србије Топић је поставио 1. августа 1993. у Београду када је прескочио 2,38 метара.

– Када сам остварио важећи сениорски рекорд Србије од 2,38 метара 1993., прескочио сам по биомеханичким анализама 2,48 метара. Можда сам ишао понекад и изнад 2,50, а да не знам – истиче Топић.

Драгутин Топић је скоро читаву каријеру провео у Црвеној звезди, а након двогодишње паузе и повратка из пензије 2011. двије сезоне је носио дрес Партизана.

Наступио је 6 пута Олимпијским игарама, 10 пута на Свјетским првенствима од чега два пута у дворани, 7 пута на Европским шампионатима, Универзијадама, Медитеранским играма, Екипним првенствима Европе…

Са највећих такмичења може да се дичи да је освојио бронзу на дворанском Свјетском првенству 1997., злато 1990. на ЕП-у на отвореном, из дворане са континенталног шампионата има три медаље, једно злато из 1996. и двије бронзане из 1993. и 2000. Освојио је и злато на Универзијади 1995., бронзу на Медитеранским играма 2009. …

Посљедњи наступ имао је на Олимпијским играма у Лондону 2012. са пуних 41 годином. Тада нажалост није успио да прескочи почетну висину од 2,16 метара, али ће новијој генерацији остаће упамћен његов наступ на Војној академији те године када је са прескочених 2,28 метара у 41. години чиме је испунио норму за своје 6. ОИ.

Извор: Atlex.rs

MD MONTEL