Дошло вријеме да и на интернету српски језик буде коректан

Kolubara

Он је као примјер навео цртане филмове које дјеца гледају на интернету, али и друге садржаје на “Јутјубу”, који су врло често на хрватском или на врло исквареном српском језику.

– Дошло је вријеме да захтијевамо да и на интернету српски језик буде коректан. Данас дјеца преко њега изграђују и проширују свој језик, много мање су са књигама лијепе дјечије књижевности. Морамо пратити вријеме и старати се да језик оних садржаја с којим дјеца проводе данас доста времена буде правилан, а не некакав искварен српски језик. Знам, уосталом, да су језик и мишљење тијесно повезани – нагласио је Танасић.

Он је указао да је у Србији потребно покренути расправу да српски језик и књижевност добије мјесто у образовању које припада националном предмету, какав имају национални језици у другим европским државама, те да у ту расправу треба укључити Републику Српску.

Танасић је оцијенио добром вијест да је Национални просветни савет Србије подржао захтјев Одбора да се повећа број часова српског језика у школама, те додао да је то само први корак с циљем враћања статуса српског језика у друштву, па и заступљености предмета српски језик у школама, укључујући и књижевност.

– Ово је тек почетак у промјени става о статусу српског језика и књижевности, надам се и других националних дисциплина, у нашем образовању. Важно је да се од овог првог става дође до стварне промјене. Наравно, не би ваљало да се сада сложимо са некаквим крпљењем програма  – истакао је Танасић.

Добро би било, каже он, да најодговорније институције у земљи – од Српске академије наука и уметности, Матице српске, Одбора за стандардизацију српског језика, катедара српског језика, Друштва за српски језик и књижевност, државних институција задужених за образовање, али и најистакнутији наставници српског језика из свих крајева Србије припреме и организују такву расправу која би наметнула и питање уџбеника српског језика и књижевности, њиховог квалитета и издавача.

Пошто је ријеч о српском језику и књижевности, о националној дисциплини, у све ово, истакао је Танасић, треба да буде укључена и Република Српска, на исти начин као и Србија.

– Потребно је, а нема ниједног разлога да тако и не буде, да програми наставе српског језика и књижевности буду јединствени у Србији и Републици Српској – сматра Танасић.

СРПСКА ДЈЕЦА У ХРВАТСКОЈ И ДРУГИМ ЗЕМЉАМА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ДА НЕСМЕТАНО УЧЕ СРПСКИ ЈЕЗИК

Танасић је навео да је Одбор више пута скретао пажњу на тежак статус српског језика у Црној Гори, те да се залаже да се омогући изучавање српског језика српској дјеци и свој дјеци која то желе у Црној Гори, да српски језик добије статус службеног језика у Црној Гори, као већински језик у тој држави, као и да се престане са насиљем над српским језиком и његовим говорницима ма којој нацији припадали.

– Залажемо се за то да српска дјеца у Хрватској и другим државама бивше Југославије могу несметано изучавати српски језик и да се то финансира из буџета тих држава – истакао је Танасић.

Поводом информација да је Министарство просвете Србије напокон расписало и конкурс за лекторате у неколико славистичких центара, Танасић је подсјетио на то колико гласно Одбор за стандардизацију српског језика говори о грешци што је Србија “испустила” лекторате српског језика у свијету и о потреби да се они обнављају.

– Ово је мала вијест која може много да значи у том погледу – оцијенио је Танасић.

СРПСКИ ЈЕЗИК ИЗУЧАВАТИ НА СВИМ ФАКУЛТЕТИМА, СВИ МЕДИЈИ И ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ ДА ИМАЈУ ЛЕКТОРЕ

Танасић је рекао да ће Одбор у наредном периоду наставити са акцијом да се српски језик изучава на свим факултетима, наравно, у складу са профилима појединих студија.

– Ако је Конференција универзитета у Србији једанпут одбила тај наш предлог, узгред – са готово никаквим образложењем, то не значи да не постоје озбиљни разлози за наш захтев – навео је Танасић.

Он је додао да њиховим одбијањем није поништено опште мишљење у струци да данас високообразовани људи често слабо знају српски језик, да им је низак ниво језичке културе, те да су функционално неписмени.

– Ми се залажемо за српски језик на факултетима управо из тих разлога – истакао је Танасић, додајући да су млади то разумјели и да је овај захтјев Одбора подржала студентска организација Београдског универзитета /КОНУС/, која сматра да је неопходно да академски грађани боље познају српски језик будући да се њиме служе у свом послу и да представља средиште српске културе.

Он је рекао да Одбор одавно указује на то да је узрок оваквог стања запуштености језичке културе и у чињеници да су у издавачким кућама Србије, посебно у информативним кућама, готово уништене лекторске службе.

– И даље ћемо се залагати за то да све издавачке куће и све информативне куће, папирне и електронске – какве год данас дјелују, морају имати лекторску службу у складу са обимом дјелатности. То се свакако односи и на државне институције – од републичке Скупштине и Владе, па даље – нагласио је Танасић.

ЗАКОН О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ДА УСВОЈИ И СРБИЈА, И РЕПУБЛИКА СРПСКА

Он је рекао да би основ за ово био нови закон о језику и писму, који још није усвојен иако је то била обавеза и према новом Уставу Србије, те додао да је тај закон основа и оквир за утврђивање статуса српског језика и ћирилице у службеној употреби.

– Ту је и брига о бољем језику свуда у службеној употреби, од језика који излази из свих државних и других институција све до натписа на улици, као и брига о лекторским службама у издавачким и новинским кућама, те остваривање захтјева за заступљеност српског језика у образовању бројем часова примјереним мјесту српског језика као националног језика – указао је Танасић.

Тад би се, сматра Танасић, показало и шта значи залагање Одбора за изучавање српског језика на факултетима, а о положају ћириличног писма да се и не говори.

– Дакле, закон о језику усаглашен са Уставом представља основу за враћање одавно урушеног статуса српског језика и писма у Србији. Да српском језику из стања опште запуштености вратимо статус националног језика какав имају национални језици у добро уређеним европским државама – рекао је Танасић у интервјуу за Срну.

Танасић је нагласио да је увјерен да би послије усвајања закона о језику и писму у Србији, сличан закон био усвојен и у Републици Српској, будући да је ријеч о српском националном језику.

ИЗВОР: РТРС / https://ћирилица-требиње.срб

MD MONTEL