На данашњи дан 17.08.1957.год., рођен Ален Исламовић

JP Putevi Brcko

Југословенски рок пјевач, бивши члан група Дивље јагоде и Бијело дугме. Од 1989. упустио се у соло каријеру.

Ален Исламовић је рођен у Соколцу, селу удаљеном око 5 км од Бихаћа, у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. Када му је било двије и по године, отац му је добио посао у Бихаћу, па се цијела породица преселила у град. Исламовић је први пут добио приступ музици преко старијег брата који је купио грамофон крајем 1960их.

Научио је да свира гитару уз помоћ старијег брата, а 1974. је почео да свира бас-гитару у групи Баг. Почео је да пјева јер је његов брат имао највише плоча, тако да је, по мишљењу колега из групе, могао да учи стихове.
Ускоро је Исламовићева локална популарност порасла са концертима његове групе. Поред Бихаћа, Баг је наступао у мјестима као што су Приједор, Дрвар, Сански Мост и Бања Лука и на тај начин зарадио пристојне суме новца.

Одушевљавао се музиком Лед зепелина, Дип перпла и Бијелог дугмета.
Када му се група распала, Ален је почео да игра фудбал у Јединству из Бихаћа, ондашњем друголигашу. Након што је одслужио војску, Сеад Липовача га је позвао у Дивље јагоде. Почетак са Дивљим јагодама је био врло тежак, али се на крају исплатио како је група постала врло популарна у неким дијеловима Југославије. Били су толико обећавајући да је априла 1984. (када је Жељко Бебек напустио Бијело дугме) Ален одбио понуду Горана Бреговића да пјева у Бијелом дугмету (дјелимично због страха да ће се Бебек можда вратити у Дугме), а Дивље јагоде (сада називане Wild Strawberries} су биле на корак од свјетске славе. Међутим, на крају је све пропало, Дивље јагоде су се распале, а Ален се вратио у Бихаћ и одлучио да се бавио обичним послом и да заборави на музику. Али онда је дошла друга понуда од Горана Бреговића (када је Тифа напустио Дугме), а овај пут Ален ју је прихватио.

У то вријеме, пјевачке способности посљедњег пјевача Бијелог дугмета су сматране слабијим од претходна два пјевача групе. Горан Бреговић је наводно позвао Алена у групу углавном због његовог здравог начина живота (наводно је изјавио да му је доста пијаница и наркомана).
Бреговић је био у праву, а Ален није допустио да га слава промијени. Након сваке турнеје се враћао у Бихаћ да води своју кафану, пеца и игра стони тенис. 1989. је напустио турнеју Бијелог дугмета, а да претходно никог није обавијестио. Вратио се кући да би излијечио проблем са бубрезима који је задобио на турнеји, што је приморало групу да откаже остатак турнеје. Иако се тада то чинило као мало одлагање, на крају се испоставило да је то крај Бијелог дугмета. Ускоро је избио рат, а група је прешла у 15-годишње мировање.

Након што је оздравио, Ален је у почетку искористио ово вријеме да сними свој соло албум „Хај, нек се чује, хај, нек се зна“. Плоча је наишла на млак одзив публике и ускоро је заборављена. Када је избио рат у Босни и Херцеговини, побјегао је из Бихаћа у Загреб. Још увијек је активан и наступа у Босни и Херцеговини и повремено у сусједним земљама. Исламовић такође наступа у Њемачкој, Аустрији и Швајцарској гдје је популаран међу гастарбајтерском заједницом из бивше Југославије. Његов репертоар се углавном састоји од пјесама Бијелог дугмета, па се сматра „једночланом групом у част Бијелог дугмета“.
2003. Ален је пјевао у дуету са турбофолк звијездом Индиром Радић. Пјесма „Лопов“ је постала велики комерцијални хит, много успјешнији од свега што је урадио од распада Бијелог дугмета.
2005. је учествовао у три велика опроштајна концерта Бијелог дугмета.
Такође је свирао ритам гитару и пјевао у групи 4 аса са Владом Калембером, Славком Пинтарићем Пиштом, Рајком Дујмићем и Јурицом Пађеном.
Фебруара 2006. Исламовић је објавио свој најновији албум „Мртво хладно“ са канадском групом Срчани удар.

MD MONTEL