Баштионик на Косову: Помоћ из Бањалуке за оне којима је најпотребнија

KOLUBARA Brčko

Представници хуманитарне организације “Баштионик“ из Бањалуке посjетили су Ново Брдо, гдjе су уручили хуманитарну помоћ породицама из ове општине и обишли народну кухињу и хуманитарну организацију „Мајка девет Југовића“ са којом их више од деценије веже успjешна сарадња.

Предсjедник удружења Баштионик Предраг Адамовић истакао је за Косово Онлајн да без помоћи Хуманитарне организације „Мајка девет Југовића“ и њиховог рада на терену не би могли да реализују помоћ која је прикупљена у Републици Српској.

„Од 2007. године од када долазимо на Косово и Метохију сjећамо се да су те народне кухиње имале један обичан шпорет и најосновији инвертар. Већ сqедеће године је и наша организација помогла да се отвори прва пекара. Радује нас да када сваке сqедеће године дођемо видимо један нови погон, фарму или нови кров. У организацији „Мајка девет Југовића“, препознали смо у њиховом раду најбољи модел за организовање одрживог опстанка Срба на овим просторима“, рекао је Адамовић.

Адамовић је изразио нарочиту захвалност Светлани Стевић која својим радом показује да је могуће водити једну овакву организацију и бринути свакодневно да више од 2.250 особа не остане без хране.

„Када се вратимо у Републику Српску можемо да пренесемо свим пријатељима и свим људима који су заинтересовани за живот Срба на КиМ, а таквих је пуно, да на Косову има Срба, има живота и ми видимо овде на погонима и на фармама, у пластеницима има радника и тим људима треба помоћи. Опстанак Срба на КиМ није само питање Срба на КиМ то је цивилизацијско птање 21 вijека. Ради се о опстанку једног хришћанског народа“, закључио је Адамовић.

Светлана Стевић која руководи народним кухињама на Косову каже да је на почетку рада народне кухиње било много проблема и да су свакодневно скупљали податке о корисницима којима је потребна њихова помоћ.

“Када смо 2007. године били на раскрсници да ли да затворимо Народну кујну добили смо позив из Републике Српске да одемо тамо и прикажемо једну причу човjека који је одлучио да остане да живи на простору КиМ. Кренула је велика акција ,Кад би хљеба било више’, и ево до дана данашњег то пријатељство и та помоћ траје уз њихову свесрдну помоћ у храни и осталим стварима које су потребне”, каже Стевић.

Стевић напомиње да су послови у највећем јеку и да је увијек потребно увијек још људи за посао који се овде обавља.

“Имамо 62 људи који ради преко организације и примају новчану надокнаду, али то је недовољно за обим посла који се овде ради. Ми се трудимо да заокружимо круг производње на пољопривреду, сточарство и мљекару и све изискује већи број људи, али ми нисмо у могућности да упослимо још људи. Од почетка коронавируса број корисника се повећао а кухиње су радиле и 24 сата да би све успјели да постигнемо”, рекла је она, изразивши наду да ће у догледно вријеме “народне кухиње прерасти у фирму гдје ће сви моћи да раде и зараде а да се народне кухиње у неко догледно вријеме затворе”.

Након обиласка фарме, мљекаре и погона за прераду воћа и поврћа представници ове двије Хуманитарне организације обишли су неке од породица којима је пружена помоћ коју су грађани Републике Српске донирали за њихов опстанак.

Горан Димић је добио помоћ у виду грађевинског материјала за изградњу нове штале. Упркос притисцима и крађама које су овде учестале Димић овде са својом супругом и троје мале дјеце види опстанак.

“Бавим се махом пољопривредом, трактор су ми украли, имам 10 хектара земље, али немам гдје да пласирам робу. Потражили смо помоћ преко хуманитарне организације “Мајка девет Југовића” и хвала им што су нам изашли у сусрет. Много нам значио ова помоћ, видим да сваке године свима помажу и ове године сам и ја дошао на ред и хвала им на помоћи”, рекао је Димић.

Милан Симијоновић је добио помоћ за изградњу куће. Планира да се ускоро ожени и, како каже, помоћ је добродошла.

“Ово је велика помоћ коју су нам дали и помогли да наставимо живот на Косову и да стварамо своју породицу и потомство које ће да остане иза нас”, рекао је Симијоновић.

Извор: Косово Онлине

MD MONTEL