Сутра Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина

KOLUBARA Brčko

Сутра  се завршава Велико госпојински пост. Званичан црквени назив празника јесте Успење Пресвете Богородице, јер је то дан кад је Мајка Божја, мајка Исуса Христа, вјечно уснула.

Господ који је на Синају заповиједио петом заповјешћу: “Поштуј оца свога и матер своју” показао је својим примјером како треба поштовати своју мајку. Висећи на крсту у мукама, Он се сјетио своје Мајке и показујући на апостола Јована рекао јој је: “Жено, ето ти сина”. Послије је свом ученику рекао: “Ено ти мајке”. Након што је тако збринуо своју мајку, издахнуо је.

Јован је имао дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настанила и Богородица и остала је ту да живи до краја свог живота. Својим молитвама, благим савјетима, кроткошћу и трпељивошћу много је помагала апостолима свог Сина. Углавном, све до времена своје смрти била је у Јерусалиму обилазећи често она мјеста која су је подсјећала на велике догађаје и на велика дјела свог Сина.

Често је посјећивала Голготу, Витлејем и Јелеонску гору. Од њених дужих путовања помиње се њена посјета светом Игњатију Богоносцу у Антиохији, посјета светом Лазару четвородневном, епископу кипарском, посјета Светој Гори коју је она благословила и рад у Ефесу са светим Јованом за вријеме великог гоњења хришћана у Јерусалиму.

У својој старости често се молила Богу на Јелеонској гори, на мјесту Вазнесења, да је што прије узме са овог свијета. Једном приликом јавио јој се архангел Гаврил и рекао јој је да ће за три дана бити упокојена. Са великом радошћу она се вратила кући пожеливши да још једном у животу види све Христове апостоле.

Господ јој је испунио ту жељу и сви апостоли, ношени анђелима и облацима, одједном су стисли у Јованов дом на Сиону. Обрадовала се кад је видјела свете апостоле, охрабрила их, посавјетовала и утјешила и потом је мирно предала свој дух Богу без икакве муке и тјелесне болести.

Апостоли су узели ковчег из кога је излазио ароматични мирис са њеним тијелом и у пратњи мноштва хришћана пренијели су га у Гетсимански врт у гробницу светих Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањао их је облак. Неки јеврејски свештеник, Антоније, дохватио је рукама ковчег у намјери да га претури, али у том моменту Божји анђео му је одсјекао обје руке. Тада је он завапио апостолима за помоћ и добио је исцјељење након што је изјавио своју вјеру у Исуса Христа.

Апостол Тома је изостао да би се опет открила једна нова и преславна тајна о Пресветој Богородици. Трећег дана је стигао, пожелио да цијелива тијело Пресвете и кад су отворили гроб нашли су само платно, али не и тијела у гробу. Исте вечери Богородица се јавила апостолима, окружена бројним анђелима и рекла им: “Радујте се, ја ћу бити с вама навијек”.

Не зна се тачно колико је Богородица имала година кад је умрла, али преовлађује мишљење да је имала више од шездесет година.

Према вјеровању Срба, у периоду између двије Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање дјеце, а затим за родност и плодност земље и стоке.

За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње. Дакле, вијерницима се препоручује да не обављају кућне послове, а ово нарочито важи за жене. За празник Успења Пресвете Богородице, исто тако, није добро ишта радити рукама, или започињати нов посао.

Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и дјевојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.

Пресвета Богородица је, према вјеровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе љековите воде да се умију.

Такође, вјерује се да биље и траве убране на Велику Госпојину имају изузетно љековита својства. Беру се боровнице и љековите траве, а вјерује да се ће оне донети здравље и благостање свима у дому.

У прошлости су одржавана бденија у храмовима, или над изворима воде и тада су изговаране молитве за оздрављење од костобоље и очних болести.

MD MONTEL