На данашњи дан усташе су стријељале Саву Шумановића

Kolubara

На данашњи дан 30.08.1942.год., усташе су у Сремској Митровици у Другом свјетском рату стријељале Саву Шумановића, једног од најбољих српских сликара између два рата.

Његове велике композиције “Доручак на трави” и “Пијана лађа” убрајају се међу најзначајнија дјела модерног српског сликарства.
Сава Шумановић је рођен је 22. јануара 1896. у Винковцима, гдје му је отац радио као шумарски инжењер, од оца Милутина и мајке Персиде (1875—1968), рођене Тубић. Када је имао четири године породица се преселила у Шид. Гимназију похађа у Земуну, гдје почиње да се интересује за умјетност. Касније ће се успротивити очевој жељи да постане адвокат и 1914. у Загребу уписати Вишу школу за умјетност и обрт. Ову школу завршава са најбољим оцјенама 1918. Тада почиње да јавно излаже своја дјела.

У својим раним дјелима, Сава инсистира на атмосфери и спретно користи бојене сијенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бави се илустрацијом, графиком и сценографијом. Сликарство Саве Шумановића у овом периоду показује утицаје сецесије и симболизма.
Јесени 1920. Сава је отишао у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма. У Паризу се дружио са Растком Петровићем, Модиљанијем, Макс Жакобом и другим умјетницима. Утицаји кубизма су видљиви у овој али и у каснијим фазама сликаревог рада. Може се оправдано рећи да је овај сликарски језик Сава Шумановић донио у Србију и да његова дјела остају најрепрезентативнији примјер домаћег кубистичког сликарства.

Наредних година живи и слика у Загребу. Јавност и критика не прихватају његова дјела, па се из протеста потписује француском транскрипцијом на сликама. Године 1924. пише студије „Сликар о сликарству“ и „Зашто волим Пусеново сликарство“, дјела која су полазиште за разумијевање његове естетике. Поново борави у Паризу 1925, гдје прихвата утицаје Матисовог сликарства.
Године 1927. Сава Шумановић је насликао „Доручак на трави“ који је наишао на одличне критике у Француској. Нешто касније је за 7 дана и ноћи интензивног рада насликао слику „Пијана лађа“ коју је изложио на салону независних. Инспирација за слику је била истоимена пјесма Артура Рембоа која је до њега дошла преко Растка Петровића који му ју је рецитовао. Друга инспирација је била слика Теодор Жерикоа „Сплав Медуза“. Критичари су ово дјело дочекали са подијељеним критикама, а Сава је исцрпљен радом тешко поднио оне негативне.
Враћа се у Шид 1928, уморан од тешких услова живота, рада и лоших критика. У Шиду слика сремске пејзаже. Његову самосталну изложбу у Београду критичари су веома позитивно оцијенили. Новац од продаје слика омогућио му је да поново оде у Париз. Ту настају значајне слике: „Луксембуршки парк“, „Црвени ћилим“, „Мост на Сени“. Ова дјела карактерише поетски реализам и умјерени колористички експресионизам.
Шумановићева дјела из познијег периода се одликују свијетлим бојама, и лирском атмосфером. Свој стил, који сам назива како знам и умем, прилагођава мотиву.
По повратку у Шид, 1930, слика локалне пејзаже и актове. Три године ради на циклусу великих платана „Шиђанке“, а касније на циклусу „Берачице“, посвећеном берби грожђа.
За вријеме Другог свјетског рата Шид улази у састав Независне Државе Хрватске и ћирилица је забрањено писмо, па се Сава из протесте не потписује већ само означава годину настанка слике.
На Велику Госпојину, 28. августа 1942. године, Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсиле усташе и одвеле у Сремску Митровицу. Сви они су послије мучења стрељани, вјероватно 30. августа, послије чега су сахрањени у заједничку масовну гробницу.
Њему у част установљена је сликарска награда Сава Шумановић.

MD MONTEL