ИЗБОР ЧИТАЛАЦА – НЕСВАКИДАШЊИ ОДМОР НА ЗЛАТИБОРУ

KOLUBARA Brčko

Пандемија која је захватила свијет многе је преорјентисала да се окрену домаћем туризму. На нашу срећу Србија и БиХ имају много тога што домаћи туристи могу посјетити. У нашу редакцију стигле су несвакидашње фотографије нашеg вијернog читаoca са годишњег одмора. Ево о чему је ријеч.

 

Златибор је градско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 2.821 становника.

До краја 19. вијека, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и кнез Милош, овде су љетовали са породицама.

Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем предсједнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму (Краљева чесма) на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посјетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонасљедником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел Краљева Вода и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел Швајцарија и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.

Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем 20. вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.

Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани.

Оно што Златибор посебно издваја од других планинских центара у Србији и окружењу је велика осунчаност ове планине, која може да се похвали са просјечно 2000 сунчаних сати током године, што је приближава медитеранској клими.

Тренутно Златибор добија нови изглед.

Осим реконструкције трга, измијеста се кишни колектор од језера до почетка апартмана низ Обудојевицу,  чисти се и уређује језеро на које ће, како је најављено, бити постављени плутајућа бина за концерте и представе, свијетлосни ефекти и друге атракције.

Захваљујући Станиславу Цвијановићу, који нам је уступио своје фотографије уз предивне утиске са Златибора, користимо прилику да и вас заинтересујемо да свој одмор проведете на овој прелијепој планини на југозападу Србије.

MD MONTEL