ДОБРО ЈУТРО ДОКТОРЕ!

KOLUBARA Brčko

Причао ми деда да је у његово време, те давне пандемијске 2020. године, бити гинеколог била права сатисфакција. Деда памти да је тада постојао само један гинеколог у Кондоминијуму. Прави господин! Број 1 у граду!

Ујутру кад крене пешке на посао, говорио ми деда, а сви Кондомичани трче да га поздраве: “Добро јутро докторе, како сте данас? Могу ли бити слободан да вам пошаљем своју жену да јој мало завирите… Хвала докторе, врло сте љубазни. Знам докторе, послаћу ја коверат по жени, да вам не дајем овде на улици. Бели коверат, наравно. Бићете задовољни докторе на дебљину коверта. Верујем да ће и моја жена бити задовољна вама. Хвала докторе!!!”

Није то као што је код данашњих доктора кад жена мора да порани пре првих петлова и да пре 06:00 часова буде на одељењу и преда књижицу. Па ако има среће може мало да откуња на клупи у ходнику и тако дочека 10:00 да се доктори разбуде од јутарњих састанака и кафенисања и тек онда мрзовољно да доктор прегледа првих пет пријављених жена.

Некада је доктор знао и да остане прековремено чак и цео сат времена ако је то било потребно. Битно је да пацијенткиња не заборави коверат. Добро, сиротиња се у дедино време није ни прегледала тако често, тек једном, два пута у свом веку. Да се разумемо. Шта је имала сиротиња и да тражи код гинеколога? То је било за господу! Јбг, сиротиња није ни имала бели коверат, а у плави коверат је било срамота да се понесе митологија за гинеколога! А где је још кафа, флаша вискија, парфем и слично?!

У то време, ако се доктор гинеколог премори од рада, у таквим ситуацијам стизала је помоћ из иностранства. Чак је и тадашња немачка канцеларка знала да пошаље у испомоћ младог гинеколога који је у Кондоминијуму остајао колико год затреба – два, три, па чак и пет дана ако треба како би млади гинеколог одменио тадашњег чувеног јединог гинеколога на послу. Какве везе има што тај млади доктор није на платном списку у Кондоминијуму? Тадашњи гинеколог из Кондоминијума био је веома цењен човек широм Европе и њему се увек излазило у сусрет. То је била част голема!

Није тада било могуће да буде брљотина као данас што се дешава на гинекологији, упркос чињеници да причамо о времену сто година након пандемије. Данас поред свих силних гинеколога зна се десити да након операције приучена сестра заборави да преброји завоје те по два, три пута жену поново режу и отварају како би повадили заборављене медицинске материјале из ње. Данашњи доктори више воде рачуна о пацијенткињама које код њих долазе приватно те их рад у Болници и не интересује толико иако им је то примарни рад.

У време мога деде један гинеколог био је довољан. Он је био алфа и омега тадашње гинекологије у Кондоминијуму. Успевао је све сам да уради и удовољи својим пацијенткињама. Ни једна пацијенткиња није трпела болове. Све су породиље тадашње порођене уз адекватну епидуралну анестезију или на царски рез. Добро, јесте коштало тадашњих 600 КМ (данашњих 601 биткоин) али зато није имала болове. Знам, неко ће рећи требало је уз епидурал платити и гинеколога ал тадашњи доктор није узимао милионе, већ само марку више у односу на епидурал. Признаћете то је био баш минималац. Данашње жене морају да трпе болове, да се порађају природним путем, да се пате ко Исус!

Упркос чињеници да је тадашњи гинеколог био једини на подручју Кондоминијума неко би помислио да је то био најбогатији човек у крају. Није, деда ми тврдио да је био један од скромнији. Прави верник. Чак би се могло рећи да је био оличење поштења. Све што је зарадио ван своје редовне плате он је одвајао у једну теглицу на послу. Пола је носио суботом у цркву (да окаје грехе за све киретаже) а ону другу половину делио је у кафани играјући таблић са другарима. Каже деда да је на тим партијама таблића знао да поведе и неку медицинску сестрицу са собом. Онако из забаве. Нису му другари могли да верују у причу какву фризурицу која градска дама има, па је сестрица ту била да потврди причу доктора. И тако до ујутру. А онда ујутру опет лагано преко центра града па у Болницу. А народ поново трчи да поздрави са “ДОБРО ЈУТРО ДОКТОРЕ…”

Некада се заиста знао ред. А не као ови данашњи гинеколози. Беже од вас на улици. Праве се да вас не виде. Шта има да причају са вама на улици. Још треба неко да их види са вама па да помисли да нешто шурујете. Данашње добро јутро могло би да буде погубно за доктора.

Мада, све је данас извештачено те и не чуди да је тренд на гинекологији да труднице губе своје бебе чак и у деветом месецу трудноће. Данас труднице чекају по три четири сата на преглед и онда им сестра саопшти да нема ко да их прегледа јер је диспанзер преоптерећен. Данас шеф гинекологије тврди да немају довољно кадра и да се смрт бебе у деветом месецу трудноће убраја у “немиле ствари” које представљају сасвим нормални део живота. Данашња Болница у кондоминијуму нема ни магнетну, ни ЦТ апарат, ни хематолога, ни ендокринолога, ни неонатолога…

Реално, и не чуди што данашњи доктори беже од вас на улици и не желе да вам пожеле добро јутро. А и коме може данас нешто бити добро, осим што је добро да смо и живи!

MD MONTEL