КУРСЦЛ – ШЛУСОВАЊЕ!!!

KOLUBARA Brčko

У време момковања мога деде, те давне 2020. године, постојали су они којима у Кондоминијуму нико ништа није могао. Заправо, и не знам тачно ко је тај који је требао да им стане на реп јер они су били и законодавна и извршна власт и невладин сектор. ТРИ У ЈЕДАН!

Деда је у то време био члан једног Удружења које се бавило посматрањем живота целодневног лептира (Беспотребно Кретање Уз Реку Саву Целодневног Лептира), скраћено КУРСЦЛ – ШЛУС. Годинама су чланови КУРСЦЛ – ШЛУСа покушавали да добију простор од Владе. Годинама су покушавали да добију подстицај и да им Влада помогне како не би овај КУРСЦЛ – ШЛУС био узалудни јер је постојала велика шанса да целодневни лептир успе, наравно у идеалним условима, да преживи два, па чак и три дана. Наравно власт се за овај КУРСЦЛ – ШЛУС није много интересовала. Тек која маркица пред изборе сваке четири године. Било је то, што би деда рекао, СВИРАЊЕ К… ЗА МАЛЕ ПАРЕ!!!

Али, зато су годинама помагали разна друга удружења која су нпр. радила на промоцији ретких болести иако ни једног пацијента за добијени новац нису послали на лечење. Радили су на гласном промовисању удружења кроз путовања на разне семинаре, држали су и предавања, ишли у монденска места на летовања,  куповали станове, аутомобиле… и наравно, редовно враћали 40% новца онима од којих су амандмане и добили. Била су то УДРУЖЕЊА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА!

А да вам не причам да је у то време било удружења “к`о кусих паса”! Два брачна пара су могла да отворе четири различита удружења и да свако свакоме буде члан. Још ако се пронађе “јавни интерес” онда се то спонтано звало “УГОДНО СА КОРИСНИМ”! Тако су настала удружења као што су: Удружење за запрашивање кромпирове Златице, Удружење за бригу о китовима у северном мору, Удружење љубитеља шумских јагода, Удружење љубитеља пужева голаћа па све до Бораца за заштиту брчанског аутохтоног паука!

Мада, када боље размислим и присетим се дединих прича, једино политичке партије нису добијале ни динара из буџетске касе. Они су се финансирали захваљујући овим удружењима те би било провидно да добијају паре и путем грантова. А и нису политичке партије узимале “шаком и капом” како се то причало тада. Бити политичар и члан неке партије није било баш толико уносно. Требало је имати властитих средстава да би странка опстала. То значи да на сваки састанак странке мораш доћи и донети гајбу неког пића, лично купити грицкалице за разбибригу, без два, три килограма кафе се није могао замислити један страначки састанак… Да не причамо да поједине странке нису имале ни своје просторије. Ево, баш те 2020. године пред Изборе, поједине странке су биле приморане да састанке одржавају у простору Скупштине.

Наравно, Скупштина и јесте служила да се у скупштинским просторијама такве ствари раде. Јбг, а где ће људи друго него ту? Да нису можда требали да се састану напољу или у кафани па да сви чују о чему причају… Нормално да скупштинске просторије и служе да “народ” може да их користи кад затреба. А шта су друго политичари него “народ”?

Молим вас, то не смете тако говорити! Шта што? Ма знам да би ви сада најрадије рекли да су политичари стока, ал` то се не сме говорити! Сетите се да је још у време Нушића забрањено да политичаре називате стоком… Добро, није забрањено да се стока назива господом. То може! Ал` овако…

Ок, ево нећу више. Ако наставим нисам сигуран да то неће испасти један прави КУРСЦЛ – ШЛУС!!!

MD MONTEL