Ко ће први добити вакцину?

KOLUBARA Brčko

Истраживачке лабораторије и фармацеутске компаније тренутно раде на редефинисању правила о времену које је неопходно да се ефикасна вакцина направи, тестира и произведе.

Ако и када научници успеју да направе вакцину за корона вирус, неће је бити довољно за све.

Истраживачке лабораторије и фармацеутске компаније тренутно раде на промени правила о времену које је неопходно да се ефикасна вакцина направи, тестира и произведе.

Предузимају се до сада неприкосновени кораци како би се осигурала глобална расподела вакцине. Али постоји забринутост да ће трку да се дође до ње добити најбогатије земље, и то на штету најугроженијих.

Ко ће је, дакле, добити први, колико ће она коштати и, у једној глобалној кризи, како да будемо сигурни да нико неће бити заборављен?

Да би се вакцине против заразних болести направиле, тестирале и произвеле обично су потребне године. Чак и тада, њихов успех није загарантован.

До данас, једино је једна људска заразна болест била потпуно искорењена – велике богиње – а и за то је било потребно 200 година.

Што се тиче осталих – од дечје парализе до тетануса, малих богиња, заушки и туберкулозе – живимо с њима или без њих захваљујући вакцинама.
Колико брзо можемо да очекујемо вакцину против корона вируса?

Испитивања која се спроводе на хиљадама људи већ су у току како би се видело која вакцина може да нас заштити од Ковида-19, респираторне болести коју изазива корона вирус.

Процес за који је обично потребно пет до 10 година, од истраживања до испоруке, сада је сведен на пуке месеце.

У међувремену, производња је појачана – уз инвеститоре и произвођаче који ризикују милијарде долара да би били спремни да произведу ефикасну вакцину.

Русија тврди да су пробе вакцине Спутњик-В показале знаке имуне реакције код пацијената и она ће масовне вакцинације започети у октобру.

Кина каже да је направила успешну вакцину која је доступна њеном војном особљу. Али изражена је забринутост због брзине којом су обе вакцине направљене.

Ниједна се не налази на списку вакцина Светске здравствене организације које су стигле до треће фазе клиничких проба – фазе која подразумева масовније тестирање на људима.

Неки од ових водећих кандидата надају се да ће њихове вакцине бити одобрене до краја године – мада је СЗО рекла да не очекује да ће се широко распрострањена вакцинација против Ковида-19 десити пре средине 2021. године.

Британски произвођач лекова АстраЗенека, који има лиценцу за вакцину Универзитета у Оксфорду, појачава глобални капацитет за производњу и пристао је да обезбеди 100 милиона доза само за Велику Британији и могуће две милијарде доза глобално – уколико се вакцина покаже успешном.

Клиничке пробе су прошле недеље биле привремено обустављене пошто је изражена сумња да је један учесник имао нежељену реакцију у Великој Британији, али су настављене после неколико дана.

Фајзер и БиоНТек, који кажу да су уложили више од једне милијарде долара за свој програм Ковид-19 и прављење вакцине мРНА, очекују да ће бити у прилици да траже неку врсту регулаторног одобрења већ у октобру ове године.

Уколико дође до тог одобрења, то ће значити производњу и до 100 милиона доза до краја 2020. године и потенцијално више од 1,3 милијарде доза до краја 2021. године.

Постоји двадесетак других фармацеутских компанија чије су клиничке пробе такође у току.

Неће све бити успешне – обично је успешно свега 10 одсто проби вакцина. Нада је да ће глобална решеност, нови савези и заједнички циљ овај пут повећати изгледе.

Али чак и ако само једна од ових вакцини буде успешна, дефицит који ће моментално уследити је очигледан.

Спречавање вакцинашког национализма

Владе се кладе на неколико играча истовремено како би обезбедиле потенцијалне вакцине, склапајући споразуме за милионе доза са више кандидате пре него што је било шта званично одобрено или потврђено.

Британска влада је, на пример, потписала уговоре у ненаведеној вредности за шест потенцијалних вакцина против корона вируса које би могле да се покажу успешним, али и не морају.

САД се нада да ће имати 300 милиона доза пре јануара из свог инвестиционог програма за брзо долажење до успешне вакцине. Амерички Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) чак су саветовали савезне државе да буду спремне за вакцинације већ 1. новембра.

Нису све земље у позицији да то ураде

Организације као што су Лекари без граница, често у првим борбеним редовима кад је у питању давање вакцина, кажу да закључивање споразума унапред са фармацеутских компанијама „ствара опасан тренд вакцинашког национализма међу богатијим земљама”.

То заузврат смањује доступне глобалне залихе угроженима у сиромашнијим земљама.

У прошлости, цена вакцина које спасавају живот отежала је земљама да до краја имунизују децу од болести као што је менингитис.

Докторка Марианђела Симао, асистенткиња генералног директора СЗО-а одговорна за приступ лековима и здравственим производима, каже да морамо да будемо сигурни да је вакцинашки национализам онемогућен.

„Изазов ће бити осигурати равноправан приступ – да све земље могу да је добију, а не само оне које могу да плате више.”

Постоји ли глобална радна група за вакцине?

СЗО ради са групом за реакцију на епидемије Цепи и Вакцинашким савезом влада и организација познатим као Гави, како би покушала да изједначи терен за игру за све.

Најмање 80 богатих земаља и економија до сада је потписало глобални план за вакцинацију познат као Корвакс, који жели да сакупи две милијарде долара до краја 2020. године како би помогао да се лек купи и равноправно расподели широм света. САД, које желе да напусте СЗО, нису једна од њих.

Удруживши ресурсе у Ковакс, учеснице се надају да ће гарантовати да ће и 92 земље са нижим просечним приходима, у Африци, Азији и Латинској Америци, такође добити „брзи, фер и равноправан приступ” вакцинама против Ковида -19.

Ова установа помаже финансирање широког дијапазона испитивања вакцина, ради на њеном развоју и подржава произвођаче у проширењу производње, где год је то потребно.

Пошто имају широк портфолио испитивања вакцина добијених за програм, надају се да ће макар једна бити успешна како би могли да испоруче две милијарде доза безбедних, ефикасних вакцина до краја 2021. године.

„Са вакцинама за Ковид-19 желимо да ствари буду другачије”, каже генерални директор Гавија Сет Беркли.

„Ако само најбогатије земље на свету буду заштићене, онда ће међународна трговина, пословање и друштво у целини наставити да буду тешко погођени док пандемија буде настављала да дивља широм планете.”

Колико ће она да кошта?

И док се милијарде долара улажу у прављење вакцине, издвајају се додатни милиони за куповину и набавку вакцине.

Цене по дози зависе од типа вакцине, произвођача и броја наручених доза. Фармацеутске компаније Модерна, на пример, наводно продаје приступ потенцијалној вакцини за између 32 и 37 долара по дози.

АстраЗенека је, с друге стране, рекла да ће испоручивати вакцину „по најнижој цени” – илити неколико долара по дози – током пандемије.

Серумски институт Индије (ССИ), највећи произвођач вакцине на свету по количини, добио је подршку у висини од 150 милиона долара од Гавија и Фондације Била и Мелинде Гејтс да направи и испоручи до 100 милиона доза успешних вакцина за Ковид-19 за Индију и земље са ниским и средњим примањима.

Кажу да ће највиша цена бити 3 долара по дози

Али мало је вероватно да ће пацијентима који примају вакцину бити наплаћено у већини случајева.

У Великој Британији, масовна дистрибуција обављаће се преко Националне здравствене службе (НХС). Студенти који уче за лекаре и медицинске сестре, зубари и ветеринари, могу да се обуче да помогну постојећем особљу НХС-а у масовном давању вакцине. Тренутно су у току консултације.

Друге земље, као што је Аустралија, најавиле су да ће понудити бесплатне дозе становништву.

Људима који добијају вакцине преко хуманитарних организација – важан шраф у машинерији глобалне дистрибуције – неће бити наплаћивано.

У САД, иако ће сама вакцина можда бити бесплатна, здравствени радници би могли да наплаћују обично давање – због чега ће неосигураним Американцима можда бити испостављен рачун за вакцинацију.

И ко је онда добија први?

Иако ће фармацеутске компаније правити вакцину, оне неће одлучивати ко ће је први добијати.

„Свака организација или земља ће морати да одлуче засебно кога ће имунизовати прво и како ће то урадити”, каже за ББЦ сер Мене Пангалос, извршни потпредседник АстраЗенеке.

Будући да ће првобитне залихе бити ограничене, смањење броја смрти и заштита здравственог система највероватније ће бити главни приоритети.

Гавијев план је да земље потписнице Ковакса, било да имају високе или ниске приходе, добију довољно доза за 3 одсто своје популације – што би могло да буде довољно да покрије здравствене и социјалне раднике.

Како се буде производило више вакцина, прерасподела ће се повећавати тако да покрије 20 одсто популације – овај пут стављајући нагласак на све старије од 65 година и друге угрожене групе.

Пошто су покривени сви из 20 одсто, вакцина ће се даље делити према другим критеријумима, као што су угроженост саме земље и непосредна опасност од Ковида-19.

Земље имају до 18. септембра да се придруже програму и обаве исплате унапред до 9. октобра. Преговори су и даље у току за многе друге елементе процеса расподеле.

„Једина извесност је да је неће бити довољно – остало је још увек све прилично недефинисано”, каже докторка Симао.

Гави инсистира да богатији учесници могу да траже довољно доза да вакцинишу између 10 и 50 одсто своје популације, али ниједна земља неће добити довољно доза да вакцинише више од 20 одсто становништва све док све земље у групи не буду добиле исту количину.

Доктор Беркли каже да ће мала тампон количина од око пет одсто од укупног броја доступних доза бити остављен по страни.

Разлог за то је „да би се изградиле залихе које ће помоћи код акутних епидемија и послужити као помоћ хуманитарним организацијама, на пример да би се вакцинисале избеглице које иначе не би могле да имају приступ вакцини.”

Како расподелити једну глобалну вакцину?

Много зависи од тога која вакцина ће бити успешна. Идеална вакцина мора много тога да испуни.

Мора да буде доступна. Мора да произведе јак, дуготрајни имунитет. Мора да има прост хлађени систем расподеле, а произвођачи морају да буду у стању да убрзано повећају производњу.

СЗО, УНИЦЕФ и Лекари без граница већ имају разрађене ефикасне програме вакцинације широм света са такозваном инфраструктуром „хладног ланца” – хладњаче и соларни фрижидери, како би вакцине биле држане на правој температури док путују од фабрике до терена.

Али додавање нове вакцине у тај микс могло би да представља огромне логистичке проблеме за оне који се већ налазе у компликованом окружењу.

Вакцине обично морају да се држе у фрижидеру – и то обично на температури између 2 и 8 степена Целзијуса.

То није превелики изазов у већини развијених земаља, али може да буде „огроман задатак” тамо где је инфраструктура слаба а напајање електричном енергијом и фрижидерима нестабилно.

„Одржавање вакцина у хладном ланцу већ је један од највећих изазова са којима се земље суочавају, а ово ће бити појачано увођењем једне потпуно нове вакцине”, каже за ББЦ медицинска саветница Барбара Саита.

„Мораћете да додате још опреме у хладни ланац, постарате се да увек имате горива (да бисте одржавали замрзиваче и фрижидере у одсуству струје) и поправљате их или замењујете уколико се покваре и транспортујете их где год да су вам потребни.”

АстраЗенека је наговестила да ће њиховој вакцини бити потребан обичан хладни ланац од 2 до 8 степени Целзијуса.

Али изгледа да ће неким кандидатима за вакцину бити потребан ултра хладни ланац – чување на -60 степени Целзијуса или хладнијој температури пре него што се разблажи и расподели.

„Да бисмо вакцину против еболе чували на -60° Целузијуса или хладнијој температури морали смо да користимо специјалну опрему за хладни ланац како бисмо је чували и транспортовали, плус морали смо да обучимо особље да рукује свом том новом опремом”, каже Барбара Саита.

А ту је и питање циљане популације. Програми вакцинације обично су усмерени на децу, тако да агенције морају да планирају како да стигну до људи који обично нису саставни део програма имунизације.

И док свет чека да научници обаве свој део посла, чекају нас многи други изазови. А вакцине нису једино оружје против корона вируса.

„Вакцине нису једино решење”, каже докторка Симао из СЗО-а.

„Морате да имате дијагностику. Морате да поседујете начин да смањите смртност, дакле треба вам терапеутика, а потребна вам је и вакцина.”

„Поред тога, треба вам и све остало – социјално дистанцирање, избегавање места на којима је гужва, и тако даље.”

Извор: ББЦ

MD MONTEL