Жанетић: Вођа, Свита, Следбеници, Превратници – то је Србија

KOLUBARA Brčko

Довољно се дуго бавимо овим послом да можемо да проценимо шта је битно и значајно, а шта не. Ко што лекари разликују врсте кашља и шума на плућима, каже у разговору за Нова.рс сатиричар Воја Жанетић, уочи нове сезоне емисије ПЉиЖ чије је емитовање заказано за 1. октобар у 21 на телевизији Нова С.

“Оно што нас можда разликује од неког озбиљног медијско-информативног света”, додаје Жанетић, “јесте што понеки догађај можемо да прогласимо битним и зато што се уклапа у концепт форме коментара: у то шта ћемо да кажемо, изводимо или певамо после емитованог прилога “из реалног живота”. Па понекад оно што радимо “поједе” оно поводом чега то радимо. Што мислим да је праведно, а с обзиром на бледуњав квалитет многих догађаја у овим временима.”

Наш саговорник подсећа како је настао популарни ПЉиЖ који поред њега чине Драгољуб С. Љубичић Мићко и Драгољуб Дража Петровић.

– Прво је Југослав Ћосић, кога знамо још из доба Индексовог Позоришта, позвао Мићка Љубичића да ради емисију на Н1. Мићку се није радило самом, па је онда он позвао мене. И на крају је Југослав предложио да нам се придружи и Дража Петровић, што смо ми са задовољством прихватли. Између тих фаза су се рађали различит концепти, покушавали смо да се досетимо како ћемо то што нам је на памети – презентирати камерама, а потом оне гледаоцима. И све су идеје пале у воду, кад смо на једној проби, снимљеној негде ван телевизијског студија, рефлектора и шљаштеће-електричне сценографије, нас тројица сели на три столице, у троугао поређане. И почели да разговарамо, ко што би и иначе, без снимања. Кад смо одгледали снимак пробе, то је било то што желимо: телевизија са најмањом могућом количином телевизије у себи. И то, ево, радимо и дан данас. Мићко најупечатљивије, наравно. Све ово заједно је могућност да се каже, да се ради и да се игра. Знаћи (земунско ћ) – значи (обично ч) нам.

Шта нас очекује у новој сезони ПЉиЖ-а?

– Исто што и до сада, само ново у свакој новој епизоди. Наш угао виђења “овога свега”, сваке недеље, подстакнут апсурдима те недеље. Кад кажем угао, онда мислим на два значења те речи. Први “угао” подразумева нашу перцепцију узимајући у обзир да смо припадници неког друштва, становници неке државе и територије и људи са одређеним ставовима у односу на политике и идеологије. А други “угао” подразумева начин на који свему томе приступамо као део сатиричног и хумористичког еснафа. Сад, даље да објашњавам, удавићу. Дакле, биће још ПЉиЖ-а у ПЉиЖ-у.

Који су то догађаји због којих вам је жао што нису могли да се нађу у ПЉиЖу због летње паузе?

– Жалили бисмо за Вашингтонским споразумом, под условом да се тај догађај завршио, а изгледа да није и дуго неће. Посебно је занимљиво сазнати да ли је споразум потписан са погрешним политичким делом Америке, то јест да ли ће се снимати нови наставак већ виђене блокбастер франшизе – “Зато што смо паметни 2”. За осталим догађајима не жалимо, јер се нису ни десили. Влада се није саставила, опозиција се није ујединила, корона се није смирила, Европи се нисмо приближили. То што сваки дан има спектакуларних наслова у медијима, не значи да се дешава нешто битно. Већ да уредници чине досаду пријемчивијом и привлачнијом но што она јесте.

Предвиђате ли ко ће бити чланови нове Владе и да ли је то уопште битно?

– Не и није.

Можете ли да набројите пет најинспиративнијих личности на нашој политичкој сцени?

– Искрено, не могу, јер и не желим. Својевремено, кад је Мићко радио “Лековити Шоу”, он је демонстрирао једну логички истиниту тезу – ми овде деценијама гледамо мање-више истог Вођу, који само има различите модалитете, појавне облике. Компликовано речено, реч је о предполитичком друштву. А обележја тог друштва су Вођа, Свита, Следбеници, Превратници… Одшрафиш једну главу са лутке, зашрафиш јој другу – исто је лутка. А мени су све те лутке занимљиве, ја их три деценије одшрафљујем и зашрафљујем за потребе истог позоришта.

Да ли сте имали притиске због ПЉиЖ-а од стране власти или код нас постоји слобода медија?

– Одговорићу прво на друго, а друго на прво питање. Дакле прво, медији не могу бити сами по себи слободни. Они треба да буду објективни, непристрасни, истинити, уравнотежени и доступни различитим мишљењима и ставовима. Власништво над медијима, као и њихова контрола, требало би да буду оптимално удаљени од осталих полуга друштвене и државне моћи, а максимално удаљени од сваке нелегалне моћи. Када се ови услови успоставе, тек тада су медији адекватан инструмент информисања за једно слободно друштво. Нема слободних медија у неслободном друштву. А наше је друштвено уређење, фасадна демократија се то зове, уџбенички пример друштва које није слободно, те има и таквом друштву примерене медије, сем ово нешто мало на трафици и у каблу. А на прво питање одговор гласи: власт повремено и наравно непотребно притиска Дражу Петровића, нас осталу двојицу још увек не помињу именом и презименом. Само је Председник једном рекао да смо стручњаци, али не очекујемо позив у Владу због тога.

Као некоме ко је у маркетингу провео радни век, шта бисте саветовали председнику Србије да сте му саветник?

– Ништа, нисам ја за тај посао.

А шта бисте саветовали његовим саветницима?

– Њима тек ништа.

Како сте провели време током ванредног стања због коронавируса, и шта вас је у том периоду највише инспирисало да се и сада нађе у ПЉиЖ-у?

– Каже стара клетва “Дабогда живео у занимљивим временима.” Мени је ово са короном највише личило на бомбардовање. Исто не видиш противника, исто мораш да пазиш где идеш, исто полицијски час. Пардон, тад полицијског часа није било. И није било Кумановског споразума, највероватније зато што вирус нити поставља услове нити уме да се потпише. Мени се чини да се, за време ове пандемије, све овдашње патолошко – само појачало. Прегласно је још гласније, нелогично је све нелогичније, све подељено се или све више удаљава или и даље дели. Притом, све то је далеко од тога да је готово. Па ћемо се тиме и бавити. У прошлој сезони смо констатовали како је корона дошла, у овој ћемо, вероватно, анализирати на које се све начине одомаћила. Поверење је већ докусурено, што смо констатовали спотом снимљеним у августу, сад идемо даље.

Шта вас је током пандемије највише забринуло а шта ипак насмејало?

– Забринуло ме је што овај вирус, као и сваки други вирус, неће престати да постоји међу нама. Насмејало ме је, и још увек ме засмејава, што се мисли да ће он потпуно нестати и што се сви глобални и локални планови на томе заснивају. Тај смех, додуше, припада оним хистеричним смеховима.

Верујете ли Кризном штабу?

– Половично.

ПЉиЖ је препознатљив и по сонговима и песмама. Да ли ће можда бити сублимирани на неком носачу звука или извођење уживо?

– Размишљали смо, то прво, да направимо концерт. Но, пошто су концертне сале и позоришта, за разлику од сплавова, под мало јачим мерама, немамо где да наступамо. На сплав нас звати нико неће, јер претпостављамо да смо јако невешти у игрању на шипки. И то ће тако бити све док се не развије вакцина, па док је прво богатије земље приме, па док се договоре тамо напољу јесмо ли ми за руско, кинеско, западно или свачије, с опроштењем, цепљење предвиђени… Начекаћемо се, до тог концерта.

Извор: нова.рс

MD MONTEL