“WWF” и “Bankwatch” позвале владе Западног Балкана да укину подстицаје за МХЕ

KOLUBARA Brčko

Светска фондација за природу (WWF) и организација “Bankwatch” позвале су владе земаља Западног Балкана на укидање подстицаја за мале хидроелектране, које представљају највећу опасност за последње реке слободног тока у Европи.

Слатководни екосистеми нестају забрињавајућом брзином. Према најновијем Извештају о животу на планети, број популација слатководних врста смањен је за 84 одсто од 1970. године. Преко 60 одсто река у Европи се налази у лошем стању, углавном због деградације и уништавања изградњом брана, хидроелектрана, канала, неконтролисаном експлоатацијом песка и шљунка, лоше испланиране навигацијске инфраструктуре итд.

“Зато не изненађује чињеница како се у Европи налази највише деградираних речних подручја. Сходно томе, на Светски дан река, који ове године обележавамо 27. септембра, важно је подсетити да постоје делови старог континента где реке још увек теку слободно. Наш регион је дом последњим рекама слободног тока у Европи, и оне су нажалост данас под великим притиском”, наводи се у заједничком саопштењу.

Подстицаји произвођачима електричне енергије из малих хидроелектрана представљају главни разлог зашто је широм Западног Балкана планирано око 2.700 малих хидроелектрана.

У саопштењу се не истиче да ако се не зауставе, стотине речних токова ће бити уништено, као и да се претпоставља да би њиховом изградњом могли изгубити 5000 км нетакнутих река.

“Експанзија малих хидроелектрана једна је од највећих претњи рекама на Западном Балкану. Како би ствар била још апсурднија, ови се бесмислени пројекти директно спонзоришу државним средствима, а не доносе никакву корист ни енергетском сектору, нити држави. Препознали су то и грађани који кроз различите иницијативе позивају своје државе на заустављање изградње малих хидроелектрана. Сада је право време да земље Западног Балкана укину подстицаје за уништавање природе и заштиту последњих дивљих река Европе”, рекао је Зоран Матељак, координатор програма слатких вода у WWF Адрији.

Протеклих десет година се у земљама Западног Балкана број хидроелектрана, снаге до 10 МW, учетворостручио.

Из овога је јасно, додају, да владе земаља у региону дају предност развоју малих хидроелектрана. Подаци за 2018. годину говоре да је на нивоу региона 70 одсто свих подстицаја за обновљиве изворе енергије потрошено на мале хидроелектране. Сходно томе, оне су произвеле свега 3,6 одсто укупне електричне енергије у региону.

“Европска унија је већ напустила модел подстицајних цена за све осим најмање пројекте, оне испод 500 кЊ, тако да је постојећи модел подстицаја у већини земаља Западног Балкана у супротности са правилима ЕУ о државној помоћи за заштиту животне средине и енергију”, објашњава Пипа Галоп, саветница за енергетику југоисточне Европе у организацији “Bankwatch”.

Владе морају под хитно променити законске оквире и правилнике како би спречиле даље непотребно уништавање река. Велика еколошка и друштвена штета коју проузрокују мале хидроелектране, обзиром на количину произведене струје, већ је препозната од стране Енергетске заједнице и техничке стручне групе Европске уније за финансијску таксономију, што је и представљено у документу ЕУ о Начелима одрживог развоја хидроенергетског сектора у земљама Западног Балкана. Али, земље региона врло успорено раде на диверсификацији коришћења обновљивих извора енергије и заустављању подстицаја, истакли су.

“Србија губи милионе евра сваке године на подстицајима који се исплаћују произвођачима електричне енергије из малих хидроелектрана, а оне истовремено производе занемарљиве количине струје. Већ годинама сведочимо деструкцији наших река и животне средине. Обзиром да су грађани већ показали своје незадовољство, време је да држава реагује. Влада Републике Србије се више не сме оглушавати на захтеве за укидање, односно не продужавање Уредбе о подстицајним мерама, које смо им у неколико наврата упућивали, као и чињеницу да релевантни законски оквири нису у складу са препорукама струке по овом питању. Уместо да уцевљујемо наше реке, морамо се окренути њиховој заштити како би осигурали бољу будућност за све нас”, истиче Наташа Миливојевић из WWF Адрије.

“С обзиром да земље Западног Балкана сада пролазе кроз процесе постављања својих политика и циљева везаних за производњу струје из обновљивих извора до 2030. године, време је да зауставе подстицаје. Уместо тога, треба се усмерити алтернативним решењима који имају знатно мањи утицај на природу и грађане. Она укључују повећање енергетске ефикасности или улагање у производњу електричне енергије из сунца или ветра, за шта постоји велики потенцијал у региону ако се исправно планирају, уз учешће јавности”, закључује Галоп.

Извор: Н1

MD MONTEL