Прошло је 29 година од смрти легендарног Томе Здравковића!

KOLUBARA Brčko

Тома Здравковић, легендарни пјевач умро је на данашњи дан прије тачно 29 година.

На Централном гробљу окупили су се сви поштоваоци Томине музике, али и његови најближи, као и колеге и пријатељи.

Оно што је дирнуло у срце све јесте виолинисткиња која је свирала мелодију пјесме легендарног пјевача “Свирајте ми тихо, тише” док су људи прилазили, палили свијеће и љубили Томину слику на споменику.

Томислав „Тома“ Здравковић био је југословенски и српски пјевач народне музике, композитор и пјесник.

Његови родитељи, мајка Косара и отац Душан имали су петоро дјеце. Томислав се родио трећи по реду, у недељу 20. новембра 1938. године када је породица живјела у Алексинцу. Пред почетак рата Душан се вратио са породицом у родно Печењевце, које се налази у близини Лесковца. Као врло млад је прешао у Лесковац због незапослености. Био је боем. Четири пута се женио. Иако је алкохол био највећи непријатељ његовог здравља, до посљедњег дана је пио. Дуго се мучио са раком простате, али се није придржавао савјета љекара. Имао је три брата: Александра, Ивана и Новицу. Имао је и једну сестру, Мирјану.

Посљедњи концерт и јавни наступ имао је у Београду, у ресторану „Амбасадор”, маја 1991. године.

Тома Здравковић је био човјек који би једнога дана био екстремно богат, а већ сљедећег није имао ни за хљеб и млијеко. Вјерује се да када је умро, није имао пара ни за сахрану, јер је наводно све потрошио на пороке. Преминуо је у понедељак 30. септембра 1991. године у Београду, у 53. години живота. Сахрањен је на Централном гробљу у Београду.

На двадесетогодишњицу смрти у Градском парку у Лесковцу је откривен његов споменик у природној величини, а у селу Печењевце спомен плоча са натписом: „Дао сам вам душу своју.

Поред хитова за Силвану, Тома је написао неколико пјесама за Меху Пузића, те за себе. Између осталих: “О мајко, мајко што ме роди”, „Да л‘ је могуће“, „Еј Бранка, Бранка “, „Данка, “„Дотак’о сам дно живота“, „Кафана је моја судбина“, „Ево већ је јесен а тебе још нема“, „Проклета недеља“, „Тужно лето“, „О циганко моја“, „Свирајте ноћас само за њу“, „Остао сам сам“, „Киша је падала“, „За Љиљану“ (посвећена глумици Љиљани Благојевић), „Уморан сам од живота“ (Новица ју је написао, по сопственом тврђењу), „Песме моје“ (написао је његов велики пријатељ Кемал Монтено), “Слику твоју љубим”, “Посљедње писмо”….

Први велики успјех постигао је на фестивал “Илиџа 69” када је пјесмом “Одлази, одлази”, аутора Благоја Кошанина, освојио симпатије публике.

Данашњем помену поред чланова породице и брата Новице Здравковића, присуствовале су и Томине бројне колеге, међу којима су били: Ацо Пејовић, Јована Типшин, Хасан Дудић, Беки Бекић, естрадни менаџер Бане Обрадовић, као и многи пријатељи и поштоваоци његовог рада. Такође, појавила се и читава екипа која снима филм о легендарном пјевачу.

MD MONTEL