Село на продају – ономе ко би хтео да га сачува од заборава

KOLUBARA Brčko

Село на продају – звучи крајње чудно, али истинито. Уколико желите и имате новца, можете да постанете власник центра села Брезна код Горњег Милановца. Тако би ваше власништво постали дом културе, месна заједница, продавницa, пола поште у којој су два стана и око четири хектара обрадиве земље. Све што вам је потребно јесте да се договорите са садашњим власником Миливојем Филиповићем, који је одлучио да све прода некоме ко би хтео да настави чување села од заборава.

Село Брезна, некада једно од већих по броју становника у општини Горњи Милановац, доживело је судбину многих места у Србији која су напуштена и угашена. Зато је у овом селу купцима понуђено све што се може продати. Миливоје Филиповић, пре неколико година покушао је да спаси завичај од шверцера и трговаца тако што је купио центар села.

“Држава је одлучила да прода задругу. Вратио сам се из Француске, а иначе сам у тој задрузи почео да радим, пре него што сам отишао у Француску. Одлучио сам да све купим највише због сале у Дому културе како би организовали прославе, игранке, свадбе… Али, сада сам у годинама, нико неће да ми помогне, да дође до Брезне, и мени више ово не треба”, каже Филиповић.

Након Другог светског рата ово село је за кратко време узнапредовало. Отворена је задруга која је откупљивала од мештана воће и поврће. Зато је брзо постала центар збивања овог краја.

Брезна је некада била успешан воћарски крај. До пре десет година овде је било пуно људи. Мештани су имали са ким да попричају и да попију ракију, по којој је овај крај и познат. Тога више нема и остале су само напуштене грађевине као споменик да сведоче о том времену.

Колико је овај крај био успешан показује и податак да мештани Брезне нису морали да одлазе до Горњег Милановца или Чачка у куповину. Све је постојало у локалној продавници.

“Овде се све продавало. Није постало нешто што није могло да се набави у селу. Од текстила до трактора. Задруга је продала хиљаде пољопривредних машина, трактора, вадлица за кромпир”, каже Филиповић.

У канцеларијама задруге још увек стоје очувани сефови и директорске фотеље. Филиповић је купио дом културе, месну заједницу, продавницу, пола поште са два стана и око четири хектара обрадиве земље. С обзиром да га старост стиже, Миливоје се уплашио да ће битку са годинама изгубити, па је одлучио да ову за њега велику вредност прода неком ко је исто тако као он расположен да је чува. Каже да је све платио око 27.000 евра, и да не гледа да заради на томе.

“Било би добро да сачува садашњи изглед. Има земље ако неко жели нешто да прави. Може 20 вајата да сагради, куће или шта год хоћеш. Ништа и ако се нико не јави да купи. Мени земља и не треба”, каже Миливоје.

Филиповић каже да не жали ако нико не буде хтео да откупи од њега центар села. Има ћерку и унуке, па како каже “нека они раде са наслеђем шта год буду желели”.

Извор: Н1

MD MONTEL