Награђена за све афере: По чему ћемо памтити Ану Брнабић

KOLUBARA Brčko

Нова-стара премијерка Владе Србије, Ана Брнабић поред многобројних афера које су пратиле, како претходну Владу, тако и њу саму, памтићемо између осталог и по бројним, у најмању руку, чудним изјавама.

Мандатарку за састав нове Владе и досадашњу премијерку Србије Ану Брнабић, која се на челу Владе налази од 29. јуна 2017. године, прате многобројне афере – како њу, тако и чланове њене Владе.

Последњу аферу у низу лансирала је потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић, која је на конференцији за новинаре испред Републичког јавног тужилаштва у Београду изнела тврдње да је фирма Асеко, у којој је један од директора рођени брат премијерке Игор Брнабић, за две године од њеног избора на ту функцију, добила више од 40 милиона евра новца из буџета.

Она је, уз показивање докумената, рекла да је само од ЕПС-а, фирма Асеко добила 20 милиона евра, а до тада је фирмина зарада била минорна. Новац је, како тврди Тепић, осим од ЕПС-а, фирма Асеко добила и од Националне службе за запошљавање Министарства финансија, министарства трговине и многих других.

Тепић је додала да је након постављења Ане Брнабић за премијерку у јуну 2017, већ у августу убрзано отворена Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, која по закона директно одговара њој.

“Та канцеларија је 15. новембра 2017. године фирми рођеног брата премијерке доделила уговор од 180 милиона динара. Ово је најдиректнији могући сукоб интереса. Не знам да ли је икада било оволико кристално јасно”, рекла је Тепић.

Ову тему актуелизовала је Тепић, али су новинари КРИК-а, одмах након њеног именовања на место премијера, објавили њену имовинску карту. КРИК је дошао до података да је мандатаркин брат један од директора фирме “Асеццо”, и открио је да је компанија добила неколико десетина јавних набавки последњих година код различитих министарства, институција и јавних предузећа.

Из афере, право у политику

Име Ане Брнабић заширу јавност постало је познато тек након афере “Ветропарк”.

Сајт Телепромтер објавио је 2015. године транскрипт телефонског разговора сестре тадашње министарке државне управе Кори Удовички, Лидије Удовички и бившег председника Демократске странке Бојана Пајтића.

Како се наводило, Удовички је у поменутом разговору рекла да је кум тадашњег премијера Србије Александра Вучића и директор Електромрежа Србије Никола Петровић покушао да наплати рекет од два милиона евра од америчке фирме “Континентал винд партнерс” како би прикључио њихове ветропаркове у систем електромреже.

Тада је, широј јавности непозната, Ана Брнабић демантовала ту причу, наводећи да Петровић није рекетирао њеног послодавца. Након овог догађаја, кренуо је политички узлет Ане Брнабић, која је прво преузела министарско место Кори Удовички, да би годину дана касније постала и премијерка.

Коронавирус

Дан након избора 21. јуна, БИРН је објавио да су ковид болнице у Србији пријављивале три пута више умрлих него што је званично саопштено и да се неслагања у бројевима не могу обласнити непрецизностима у систему. Иако Влада Србије упорно демантује овакве наводе, БИРН је пре неколико дана, три месеца након првобитне информације о “штеловању” бројки, открио и да су надлежни имали увид у податке из базе, међу којима се нашла и сарадница премијерке Ане Брнабић.

БИРН је открио да се Светлана Јовановић, виша саветница при Кабинету председнице Владе Србије Ане Брнабић, наводи као главни контакт “за сва техничка питања у вези са коришћењем информационог система Цовид-19” у Корисничком упутству које је током априла 2020. прослеђено свим здравственим установама ради евидентирања заражених вирусом корона.

Јовановић није желела да разговара за БИРН рекавши да је била “техничка подршка” и да није “имала увид у податке”.

Аутобус-убица

Током свог мандата, Брнабићка је имала и бројне, у најмању руку, чудне изјаве.

Говорећи о епидемиолошкој ситуацији у Србији, Брнабић је крајем јуна дала, како је сама рекла, “баналан пример” евидентирања заражених и преминулих.

“Нису сви људи позитивни на ковид преминули од тога. Ево баналног примера. Ја рецимо имам симптоме, одем у ковид амбуланту, тестирам се и стигне позитиван налаз. Како стигне налаз, уписују ме у базу података. Имам компликације, кренем на Инфективну и удари ме аутобус. Погинем. И ја сам наравно преминула у тој бази података. Мислите да треба да се бројим као да сам преминула од коронавируса? И таквих има XY случајева…”, рекла је Брнабић, што су корисници друштвених мрежа искористили да уз подсмех коментарисали овај “баналан пример”.

Истополни бракови

Крајем фебруара 2019. године, у Србији, али и региону, ођекнула је вест да се партнерка Ане Брнабић, Милица Ђурђић породила.

“Ана Брнабић је једна од првих премијерки чија се партнерка породила док је она на функцији и прва на свету чија се партнерка породила у истополном пару”, рекли су из тада њеног кабинета за агенцију Франс Прес.

Међутим, иако готово 10 година живи у истополној заједници, премијерка Ана Брнабић законски није родитељ, јер је брак, према Уставу Србије, заједница мушкарца и жене а ЛГБТ партнерства нису легализована.

Истополним паровима је забрањено да усвајају децу, иако самци имају право на усвајање, без обзира на сексуалну оријентацију.

Критичари Ане Брнабић тврде да она није учинила довољно да побољша права ЛГБТ особа.

На геј паради у Београду 2017. године, одбила је да каже да ли жели да се у Србији легализују истополни бракови.

“Слика Вучића у школама – јачање култа националних симбола државе”

Непуних месец дана након што је постала премијерка Владе Србије, Брнабић је изјавила да не види проблем у томе да се фотографије председника државе Александра Вучића поставе у државне институције, пошто сматра да треба наставити јачање култа националних симбола државе, што је подржао и министар просвете Младен Шарчевић.

Иначе, Ана Брнабић рођена је 1975. године у Београду, где је завршила Пету београдску гимназију 1994. године, а на универзитету Нортхњоод у Мичигену завршила је студије пословне администрације 1998. године, након чега је стекла МБА диплому из маркетинга са Хулл универзитета у Енглеској, пренео је Истиномер њену званичну биографију.

Крајем 2001. године враћа се у Србију, где је радила за различите америчке консултантске фирме на пројектима развоја локалне самоуправе, а које је финансирао УСАИД. Од 2002. до 2011. године радила је у УСАИД-у, а као најзначајнију иницијативу у том периоду, у званичној биографији, наводи оснивање Националне алијансе за локални економски развој 2006. године. Од 2011. године ради у америчкој компанији за развој ветропаркова Цонтинентал Њинд Сербиа, а од јануара 2013. постаје и њен директор.

У марту 2016. године, током јавне дебате, дошла је у сукоб са Фискалним саветом који је оспорио исплативност увођења онлајн фискализације, за шта су се, са друге стране НАЛЕД и Брнабић недвосмислено залагали. У августу 2016. године изабрана је за министарку државне управе и локалне самоуправе, а у јуну 2017. године председник Србије Александар Вучић предложио ју је за мандатара нове владе. Почетком октобра 2019. године, постала је чланица СНС-а.

Извор: нова.рс

MD MONTEL