Колика је кућна температура зими ОК?

KOLUBARA Brčko

Светски стручњаци кажу да је идеална температура за дневну собу од 20 до 23 степена Целзијуса, у кухињи треба да буде нешто мање – око 19, у спаваћој соби од 17 до 20, а у купатилу од 16 до 19 степени.

У различитим земљама просечна температура у становима током зиме је потпуно другачија. “Београдске електране” су упркос томе што се ових дана људи масовно жале на хладне станове, дужне да у дневним боравцима, спаваћим собама, предсобљима, дегажманима и кухињама постижу и одржавају температуру од 20 степени Целзијуса. Пракса је показала да су у Србији зими неки станови изузетно јако загрејани, а у другима је неопходно додатно грејање.

Какве су навике у различитим деловима света?

Велика Британија – 15 степени

Туристи воле да причају приче о леденим енглеским кућама и две славине са топлом и хладном водом, загрејаним каменим плочама под постељином које креју кревете и многим другим специфичним стварима. Већина њих је истинита јер се Британци не плаше хладноће и воле да уштеде новац. Куће се греју на гас, а просечна температура у дневним собама им је 15 степени Целзијуса. У купатилима је ледено – само 10 степени.

Француска – 16,6 степени

Ни Французи нису луди за топлотом, а већина кућа има централно грејање. Када напољу захладни, менаџери зграда укључују грејање за оне који живе у становима и рачуни су им доста високи.

Јапан – 10 степени

Упркос хладним зимама са температурама које иду испод нуле, Јапан нема централно грејање. Зато кад стигне зима Јапанци укључују радијаторе, уљане радијаторе, електричну ћебад и “котатсу” – јапански сто који се греје.

Шпанија – 17,7 степени

У Шпанији имају централно грејање, али не свуда. Они који живе у зградама у топлоти уживају само од седам увече до десет увече (кад се сви врате с посла). У међувремену, користе радијаторе на струју и грејне плоче.

Румунија – 20 степени

Румуни имају централно грејање које ради на гас. Због опасних цурења гаса 90-их година, у већини домова људи преферирају да имају сопствене бојлере у подрумима.

Холандија – 16 степени

У Холандији сваки стамбени блок има свој систем за грејање који ради на гас. Свако укључује радијаторе кад му одговара, али трошкови грејања су доста велики. Просечан месечни рачун достиже и 200 евра, а свако туширање кошта око 50 центи. Зато Холанђани преферирају хладније станове и обично греју само дневни боравак и кухињу.

САД – 20 степени

У хладним америчким државама углавном се греју на гас. Грејање се укључује кад већина станара то жели и тражи од власника некретнине.

Чешка – 18 степени

У Чешкој имају централно грејања, али људи који тамо живе кажу да им је у кућама хладно. Зато најчешће имају додатне варијанте за догревање.

Немачка – 17,2 степена

У Немачкој је слично као у Холандији. Систем за грејање се углавном налази у подруму зграде, а Немци воде рачуна кад и колико ће грејати јер не желе да троше превише новца на то током зиме.

Русија – 25 степени

Можда звучи парадоксално али становници једне од најхладнијих земаља на свету обожавају топлоту. Кад напољу стегне мраз у руским становима је лето и можеш да шеташ у шортсу и мајици кратких рукава.

Мађарска – 19 степени

Мађари се греју на гас. Просечни месечни рачун за двособан стан је око 60 евра. У старијим кућама и даље имају пећи на дрва.

Данска – 18 степени

Данци имају централно грејање, али је изузетно скупо и може достићи и 4.000 евра годишње. Зато у домовима углавном имају камине и користе дрво за грејну сезону.

Италија – 17,2 степена

Грејање у Италији је слично као у Шпанији – зиме су топле, али је у становима јако хладно јер је грејање скупо. Италијани спавају у топлим пиџамама и укључују радијаторе на кратко док су код куће.

Извор: нова.рс

MD MONTEL