Сутра Томиндан: Празник за који се везују бројна вјеровања

KOLUBARA Brčko

Српска православна црква прославиће сутра Светог апостола Тому, празник у народу познат као Томиндан.

На Томиндан, који није црвено слово, обично се никуд не иде и постоји изрека “Свети Тома, сједи дома”.

У Лесковачкој Морави се дан Светог Томе доводи у везу са вуковима, па овог дана нико није радио, као и у Левчу и Трнићу, а у источној Србији се вјеровало да је драгоцјена љековита маст зеца уловљеног на Томиндан, па су је чували ради изљечења од костобоље и ради лакшег порођаја.

Такође, до Светог Томе траје прелазно годишње доба, подјесен, што значи да се од тог дана већ рачуна да је могућ почетак зимског раздобља.

Мало ко зна да наброји именом све апостоле, али за Тому сви знају, нарочито што је у народу прозван Невјерни Тома. Већини није јасно зашто је стекао овај надимак – зато што је вјероломан или сумњичав.

У тренутку када се на Васкрс, васкрсли Христос, ушавши кроз затворена врата, јавио својим ученицима, Тома није био присутан, па кад су му апостоли рекли да је Исус малочас био међу њима, он им није повјеровао.

У осми дан по Васкрсу, сусревши Христа и опипавши његове ране, Тома се увјерио у његово васкснуће и бесмртност.

Кроз ту његову невјерицу, добили смо нову потврду тог чудесног догађаја, јер се васкрсли Господ јавио ученицима да би увјерио Тому, са ријечима “Пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран него вјеран”.

На те ријечи Тома је узвикнуо “Господ мој, Бог мој”.

Овај догађај који се збио, потврђује истинитост васкрсења Господњег, јер је Он заиста васкрсао и јавио се ученицима својим, али не као привиђење, већ у истом тијелу у ком пострада ради нашег спасења.

Док се у недељу по Васкрсу слави догађај везан за “невјеровање” Томино, овај дан је посвећен самом апостолу.

Свети Тома је ширио хришћанство најприје у Палестини, потом у Персији и Индији, гдје је и усмрћен копљима. Мошти су му у четвртом вијеку пренесене у град Едесу, а потом у Цариград.

Томиндан многе породице обиљежавају као своју крсну славу. По народном вјеровању, Тома је важио за радног и вриједног, па зато важи за заштитника многих занатлија.

Као еснафску славу, Светог Тому обиљежавају дрводјеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.

Срби за Светог Тому причају да је, кад су свеци дијелили улоге, он узео печат од облака, али не доноси олују, већ драгоцјену кишу. Вјерује се да Свети Тома, ако се наљути, може једног дана да донесе други потоп, али како га надгледа Пресвета Марија, то неће бити ускоро.

Свети Тома је био вјешт дрводјеља, тако да никада није дјељао дрво на пању већ на камену. Једном наиђе ђаво у облику прелијепе и врцкасте дјевојке, па поче да га искушава. Свети Тома се загледа у њу, удари сјечивом у камен и отупи сјекиру. Светитељ се много наљути, изазва силну кишу и смјеста потопи ђавола у бару.

У неким крајевима се вјерује да штити од вукова.

MD MONTEL