Бојанић: АПЕЛ… да знамо и упозоримо нашу дјецу прије него што дође 31. октобар

Kolubara

Наша је обавеза и дужност као родитеља да нашу дјецу васпитавамо у духу вјере коју су нам Свети Сава и остали српски светитељи оставили у аманет и утемељили нам пут, Светосавски пут.

Не скрнавите празник, ускоро је Свети Лука и Свети Петар Цетињски. Не шијте костиме за дјецу, не облачите их и не маскирајте у оно што њима не припада, не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима, дјеца не знају шта представља Ноћ вештица и ко га прославља… свакако њима је то занимљиво, и не могу да схвате. Ви као родитељи морате их научити, имамо ми доста наших лијепих православних празника, за понос. Ми имамо наш празник КРСНУ СЛАВУ, да ли неки американац, енглез зна нешто о нашој КРСНОЈ СЛАВИ, и како се долази на СЛАВУ и како домаћин отвара врата, и кога ће угледати, свакако свог рођака, пријатеља лијепо обученог и веселог… ?

Зашто би нам све туђе било љепше и драже?

Како рече свети Николај Велимировић, у данашњем духовно убогаљеном свијету влада тешка чамотиња и љењост, при чему је лако убиједити готово свакога да је поријекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава.


И ми имамо Беле Покладе, народни празник Словена, прослављају их Православни хришћани. Али, његови коријени су пагански и везани су за обиљежавање култа Сунца и доласка прољећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обиљежавања великог поста уочи Вскрса. Покладе су дан за праштање и весеље, празник када се на трпези налази „бијела“ храна, тражи се опроштај гријехова, али се и припрема за Велики пост. Тада се мрси, а од наредног дана на пост. Народна вјеровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вјештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо бијелим луком или паљењем обредних ватри („олалија“).


Да се вратимо на Ноћ вештица, које се слави у многим земљама, посебно у Америци и Енглеској, и то треба поштовати као и све туђе обичаје… али тако требамо поштовати и своје, а и нема разлога користити туђе обичаје и празнике. У Ноћи вјештица се одрасли и дјеца облаче као бића из подземља (духови, зомбији, вјештице, гоблини) и уживају у спектакуларним ватрометима. Куће се украшене бундевама или страшилима. Дворишта се украшавају надгробним споменицима, гремлинима, лампионима, страшилима, вјештицама, наранџастим и љубичастим свјетлима, те декорацијама као што су скелети, паукови, бундеве, мумије, вампири и друга монструозна створења.

Претпоставља се да се током овог празника потроши близу осам милијарди долара годишње, па је сасвим јасна његова популаризација у свијету али и на нашим просторима.


Закључак… ми свакако тoм обичају не припадано, тог дана је Свети Лука и Свети Петар Цетињски, њих празнујмо, они нама припадају.

Наша је обавеза и дужност као родитеља да нашу дјецу васпитавамо у духу вјере коју су нам Свети Сава и остали српски светитељи оставили у аманет и утемељили нам пут, Светосавски пут.

Зато тог дана забранимо дјеци одлазак на школске приредбе (тамо гдје их прослављају, али мислим да су ријетке такве школе) поводом овог скупа, и не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима јер, ми свакако нисмо дио те традиције, цијелим својим бићем.  

Завршио бих ријечима Светог Николаја Велимировића… ,,Зато, умјесто да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога“.


СВИМА КОЈИ СЛАВЕ СВЕТОГ ЛУКУ  ИЛИ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ, СРЕЋНА СЛАВА!

Приредио Ђорђе Бојанић

Извор:СРПСКА ИСТОРИЈА

MD MONTEL