Кинези разбили корону, а сад се спремају да освоје свет

Kolubara

Док се већи део света бори са пандемијом коронавируса и њеним последицама по економију, Кина не само да је довела под контролу ширење заразе, већ је успела невероватном брзином да опорави своју економију.

Кинеска економија порасла је 4,9 процената у трећем кварталу у поређењу са истим периодом прошле године, саопштио је Национални биро за статистку. Пре короне, друга економија света забележила је раст оф 6 одсто.

Пролећни карантин погубно је деловао на многе водеће светске економије и довео до великог и наглог пада производних активности. За разлику од њих, Кина је прва пријавила раст који значајно превазилази прошлогодишње податке. Очекује се да ће Сједињене Америчке Државе и друге земље такође, пријавити раст у трећем кварталу, али је тај раст далеко испод или, у најбољем случају, на приближно истом нивоу као пре пандемије.

Кина у “дебелој” предности

Предност Кине могла би наредних месеци да се повећа, будући да у земљи тренутно не постоји локална трансмисија вируса, док су САД и Европа суочене са новим таласом ковида 19.

Овакво ширење кинеске економије значи да је Пекинг одлучан да буде доминантна сила у глобалном развоју са доприносом светском економском расту од најмање 30 одсто, како ове тако и наредних година, рекао је Џастин Лин Јифу, саветник кинеског премијера и почасни декан Народне школе развоја на Пекиншком универзитету.

Кинеске компаније чине највећи део светског извоза, производње електронике, опреме за личну заштиту и других добара, која су била врло тражена током пандемије. Истовремено, Кина сада купује много више руде гвожђа од Бразила, кукуруз и свинејтину од САД и палмино уље од Малезије. На тај начин, пише Њујорк тајмс, делимично је ублажен пад цена робе прошлог пролећа и ублажен утицај пандемије на неке индустријске гране.

Кина се опоравља, али то не помаже остатку света

Па ипак, опоравак Кине мање је помогао свету сада него раније, јер се увоз робе није ни приближно повећао као извоз. Овај систем функционисања помогао је Пекингу да отвори нова радна места, али је другде у свету затворио врата тој могућности.

Кинески економски развој такође је месецима зависио од огромних улагања у аутопутеве, брзе пруге и другу инфраструктуру. Последњих недеља, домаћа потрошња је коначно почела да показује знаке опоравка.

Имућни, и они који живе у приобалним провинцијама које су оријентисане на извоз, су први поново почели да троше. Али, потрошње сада има и у градовима попут Вухана, одакле је први вирус и кренуо у поход на свет.

“Морате да чекате у реду да бисте ушли у бројне ресторане у Вухану, а како су ресторани популарни на интернету, чека се и по два до три сата”, рекла је Леи Јанкуи из Вухана.

Џорџ Жонг, становник Ченгдуа, главног града Сечуан провинције на западу Кине, каже да је у последња два месеца посетио три провинције и да, кад је код куће, врло радо и активно купује.

“Трошим исто као и прошле године”, рекао је он.

Кинески економски раст у последња три месеца нешто је нижи од прогноза од 5,2 до 5,5 процената. Али је и даље толико јак да су берзе у Шангају, Шенжену и Хонгконгу у понедељак пословале у плусу.

Шири опоравак земље видео се и у економским статистичким подацима за септембар који су објављени у понедељак. Малопродаја је порасла 3,3 одсто прошлог месеца у односу на исти период прошле године, док је индустријска производња скочила за 6,9 одсто.
Кинески модел јесте ефикасан, али није за свакога

Кинески модел успостављања економског раста можда јесте ефикасан, али није за свакога.

Одлучни да задрже стопу локалне трансмисије вируса на или око нуле, кинески званичници почели су да прате људе преко мобилних телефона, увели су једнонедељне карантине одређених квартова и градова и реагују са скупим тестирањима чак и када се појави један заражени короном.

Кинески опоравак има и слабости, нарочито када је реч о укупном дугу који је ове године једнак трећини свеукупне производње. Већина дуга отпада на појазмице локалних влада и државних предузећа како би се платила нова инфраструктура или хипотеке које су компаније подигле како би платиле нове станове и зграде.

Влада је свесна ризика који повлачи брзо акумулирање дугова, али би ограничавање нових кредита нашкодило тржишту некретнина, сектору који чини чак четвртину економије.

Други ризик кинеског опоравка је њихово ослањање на извоз. Скок извоза последња три месеца, као и ниже цене увоза добара поприлично су помогле економски развој. Извоз и даље чини 17 одсто кинеске економије, више него дупло у односу на, на пример, америчку.

Кинески лидери су свесни да извоз зависи од геополитичке ситуације и тензија, пре свега са Трамповом администрацијом. Промена у глобалној потражњи такође може да запрети извозу нарочито у тренутку када је остатак света преплављен новим таласом короне.

Кинески лидер Си Ђинпинг стално инсистира на самодовољности, стратегији која подразумева ширење индустријског сектора и производних иновација и пружања грађанима могућности да троше више.

Потрошачи као изазов и главна тачка ослонца

“Потрошачи морају да нам буду главна тачка ослонца”, рекао је Ћиу Баоксинг, саветник у кабинету. “Фокусирањем на домаћу циркулацију, заправо појачавамо нашу отпорност”, додао је он.

Управо су потрошачи изазов за Кину. Под обичним околностима, већина Кинеза са тешком муком штеди за образовање, здравствену негу и пензију јер је социјална заштита пословично слаба. Економско споравање и пандемија довели су многе до губитка посла и неизвесног преживљавања, нарочито код руралног становиштва и оних са ниским примањима.

Пекингов приступ помагања обичним Кинезима током успоравања економије био је да компанијама омогуће пореске олакшице и позајмице како не би било отпуштања радника. Неки економисти кажу да је Пекинг уместо тога требало да купонима и чековима директније помогне сиромашне грађане.

Милиони кинеских радника нису имали посла неколико месеци јер су се фабрике полако отварале после пандемије. Млади Кинези морали су да разбију касицу працису како би прегурали пролеће и лето.

Помоћ грађанима

И поред тога, кинеске власти ретко када директно уплаћују помоћ грађанима. Уместо тога, као приоритете су навели поспешивање инвестиција и увођење мера којима се побољшава продуктивност и квалитет живота као што су нови канализациони системи или увођење лифтова у три милиона старих облакодера који их немају.

“Видели смо много предлога како да повећамо потрошњу, али је кључ у томе да се људи прво обогате”, каже Јао Џингјуан, бивши главни економиста Националног бироа за статистику.

Западне владе експериментисале су са давањем помоћи незапосленима, једнократним исплатама па чак и бесплатним оброцима. Циљ ових мера био је да најсиромашнији задрже макар минимум животног стандарда током пандемије – што је, са друге стране само потпомогло увоз кинеске робе.

Док кинески Национални биро за статистику процењује да је кинеску економију примарно покретала домаћа потражња, Мајкл Петис, професор финансија са Пекиншког универзитета сматра да ће, све док људи у другим земљама потпомогнути владиним дотацијама наставе да купују кинеске производе током пандемије, свет бити сведок обновљеног трговинског сукоба, не само између Кине и САД, већ и шире.

MD MONTEL